Nove izmene Zakona o privrednim društvima Republike Srbije („ZPD“ ili „Zakon“) stupile su na snagu 27. novembra 2021. godine. U daljem tekstu, ističemo najvažnije.
Sedište društva
Kada je reč o sedištu društva, prethodnom verzijom Zakona bilo je propisano da se nadležnost suda može zasnovati i van sedišta društva u slučaju da društvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu različitom od sedišta društva. Sadašnja verzija Zakona ne sadrži ovu odredbu. Takođe, zbog postojanja velikog broja fiktivnih adresa sedišta, novi Zakon propisuje da zainteresovano lice može nadležnom sudu podneti tužbu u slučaju da lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Na zahtev lica koje je podnelo tužbu registruje se zabeležba spora i postupak po tužbi je hitan. U slučaju da društvo po prijemu pravnosnažne presude ne promeni adresu sedišta, pokreće se postupak prinudne likvidacije.
Adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija. Privredna društva, preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu sedišta u skladu sa gore navedenim odredbama, dužni su da adresu sedišta usklade i da usklađenu adresu sedišta registruju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona.
Registracija na portalu e-Uprave
Nadalje, Zakon uvodi obavezu registracije privrednih društava na portalu e-Uprave, a sve u skladu sa razvojem digitalizacije poslovanja. Dakle, pored obavezne e-mail adrese, privredna društva su sada dužna da budu registrovana na portal e-Uprave, putem koga će primati e-dokumente, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi.
Prodaja stečajnog dužnika
Novi Zakon otklanja nedoumice u vezi sa visinom osnovnog kapitala društva nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Naime, privredno društvo, kupljeno kao pravno lice u stečaju, iako ranije osnovano, zapravo ima sličan status kao tek osnovano društvo. Stoga, nije bilo jasno koju vrednost kapitala treba registrovati, imajući u vidu da vrednost ranijeg osnovnog kapitala društva više ne postoji. Izmene Zakona sada precizno regulišu da se osnovni kapital registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene.
Ako bi vrednost osnovnog kapitala bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje se kao vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja. U suprotnom, pokreće se postupak prinudne likvidacije.
Preduzimanje pravnih radnji i poslova u kojima postoji lični interes
U Zakon je takođe dodat novi član 66a, koji se odnosi na izveštavanje o pravnim poslovima i radnjama u kojima postoji lični interes. Naime, novi Zakon propisuje da jedruštvo koje je tokom poslovne godine zaključivalo pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes lica koje ima posebne dužnosti prema društvu, a za koje je potrebno odobrenje, dužno da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu navede podatke o:
1) vrsti pravnog posla ili radnje;
2) predmetu pravnog posla ili radnje;
3) vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje;
4) procentu udela, odnosno akcija koje lice koje ima posebne dužnosti poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima;
5) svojstvu, statusu, odnosno funkciji koju lice koje ima posebne dužnosti obavlja u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima.
Nadalje, član 67 Zakona koji se odnosi na odobrenje posla u kome postoji lični interes dopunjen je tako da čak i ako je pribavljeno odobrenje za određeni pravni posao, a pravni posao nije zaključen, odnosno pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica koje ima posebne dužnosti prema društvu, a koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.
Novi ZPD sada propisuje obavezu društva da na svojoj internet stranici ili internet stranici Agencije za privredne registre objavi nameru zaključivanja posla u kojoj postoji lični interes odnosno preduzimanja pravne radnje za koju je potrebno odobrenje. Ovo podrazumeva detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja o postojanju ličnog interesa, odmah po donošenju odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje. Ranije je društvo imalo obavezu da objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu ili preduzetoj pravnoj radnji i to u roku 3 dana od dana zaključenja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje.
Takođe, novi Zakon propisuje da ukoliko je protiv direktora, člana nadzornog odbora, prokuriste ili likvidacionog upravnika podneta tužba zbog postojanja posla ili radnje gde postoji lični interes, a isti nije odobren, sada će se, pored upisa ograničenja prava lica u Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica, ovo lice brisati iz registra kao zastupnik.
Pristupanje društvu i ništavost ugovora o prenosu udela
Novi Zakon sadrži odredbu kojom se u slučaju pristupanja novog člana društvu zaključuje ugovor sa overenim potpisima člana koji pristupa i lica koje je ovlašćeno odlukom skupštine društva, kojom (odlukom) se i odobrava pristupanje društvu.
Za razliku od ranije pravne praznine, Zakon sada eksplicitno navodi da presuda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela ima dejstvo prema društvu i članovima društva. Nadalje, Zakon propisuje da u slučaju da je na osnovu ugovora o prenosu udela čija je ništavost utvrđena odlukom suda, bila registrovana promena članova društva u skladu sa Zakonom o postupku registracije u agenciji za privredne registre, nadležni sud presudu po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije zabeležbe, a parnične stranke, odnosno njihovi pravni sledbenici imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene podataka o članovima društva koji su bili registrovani na osnovu ništavog ugovora o prenosu udela.
Dostupnost podataka o iznosu i strukturi ukupne naknade direktora ili člana NO
Dalje, izmenama i dopunama ZPD-a uvodi se i obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno, kao i za DOO, da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije ili udele koji predstavljaju najmanje pet procenata osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Smatraće se da je društvo ispunilo obavezu i ako akcionaru omogući preuzimanje ovih podataka sa internet stranice društva, bez naknade. Takođe, ako se ovi podaci smatraju poslovnom tajnom u smislu zakona kojim se uređuje poslovna tajna, akcionar može izvršiti uvid samo u slučaju da potpiše izjavu o poverljivosti.
Javno akcionarsko društvo
U pogledu javnog akcionarskog društva Zakon uvodi pravila u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara u javnim akcionarskim društvima. U Zakonu se po prvi put navode pojmovi kao što su institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje. Zakon uređuje njihove obaveze, politiku angažovanja, obavezu objavljivanja strategije ulaganja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovinom, kao i objavljivanje posebnih informacija za savetnika za glasanje. Takođe, uređen je i postupak informisanja akcionara u javnom akcionarskom društvu, čime se svakako dovodi do većeg ostvarivanja prava akcionara.
Prinudna likvidacija
Pored dva nova razloga za pokretanje postupka likvidacije (kako smo iznad naveli: ako društvo ne registruje novu adresu sedišta po pravnosnažnosti presude po tužbi zainteresovanog lica i ako kupac pravnog lica u stečaju ne uplati kapital do visine minimalnog u roku od 6 meseci od dana obustavljanja stečajnog postupka), novi Zakon sada rešava pitanje toka postupka prinudne likvidacije u slučaju pokretanja stečajnog postupka na sledeći način:
1) Ako se u toku prinudne likvidacije otvori prethodni stečajni postupak – postupak prinudne likvidacije se prekida, a ako se nakon toga odbije predlog za pokretanje stečajnog postupka, odnosno obustavi postupak zbog povlačenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se nastavlja;
2) Ako se u toku prinudne likvidacije otvori stečajni postupak – postupak prinudne likvidacije se obustavlja.
Izvršene su sitne izmene u vezi sa terminologijom preostale imovine nakon brisanja društva posle sprovedene prinudne likvidacije. Naime, novi Zakon propisuje da članovi društva odgovaraju do visine primljene imovine nakon brisanja društva (ranije shodna primena odredbi o dobrovoljnoj likvidaciji, odnosno do visine likvidacionog ostatka). Takođe, brisana je odredba ranijeg Zakona da članovi društva svoje odnose u vezi sa imovinom nakon likvidacije uređuju ugovorom i da mogu tražiti da sud u vanparničnom postupku izvrši podelu imovine.
Treba istaći da će se postupci prinudne likvidacije započeti do 1. juna 2022. godine sprovoditi po starom zakonu.
