1. Kada se pokreće dobrovoljna, a kada prinudna likvidacija?
Dobrovoljna likvidacija privrednog društva pokreće se kada članovi društva žele da ugase društvo jer više ne postoji interes članova da dalje posluju, ili bar da dalje posluju preko tog društva. Da bi se uopšte sproveo postupak dobrovoljne likvidacije, potrebno je da društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. U tom slučaju sami članovi društva donose odluku o pokretanju likvidacije društva.
Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija pokreće se u tačno određenim slučajevima propisanim zakonom i nju po službenoj dužnosti pokreće Agencija za privredne registre Republike Srbije.
Neki od slučajeva u kojima se obavezno sprovodi prinudna likvidacija društva su:
- ako društvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od 3 meseca od dana registracije brisanja zastupnika;
- ako je društvu izrečena zabrana obavljanja delatnosti, a društvo samo ne započne likvidaciju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti akta kojim je zabrana izrečena;
- ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost osnivačkog akta;
- ako je društvo osnovano na određeno vreme, a po isteku tog roka ne registruje produženje istog, itd.
2. Kako izgleda proces dobrovoljne likvidacije?
Dobrovoljna likvidacija, kako smo već naveli, započinje donošenjem odluke o sprovođenju likvidacije od strane članova društva. Odluka o pokretanju postupka likvidacije se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre. Ovom odlukom imenuje se likvidacioni upravnik društva koji postaje zakonski zastupnik, odnosno imenovanjem likvidacionog upravnika svim dotadašnjim zastupnicima društva prestaju ovlašćenja. Obično se za likvidacionog upravnika imenuje dotadašnji direktor društva, ali to može biti i bilo koje drugo lice. Likvidacioni upravnik preduzima sve radnje i poslove koji su neophodni radi sprovođenja postupka likvidacije.
Istovremeno sa odlukom o pokretanju postupka likvidacije objavljuje se i oglas o pokretanju postupka likvidacije, sa pozivom svim poveriocima društva da prijave svoje potraživanje. Sa druge strane, likvidacioni upravnik je u obavezi da poznatim poveriocima koji prijavljuju svoja potraživanja uputi pisano obaveštenje da je pokrenut postupak likvidacije. Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu prijavljenih i osporenih potraživanja. Ukoliko ospori potraživanje poverioca, društvo je dužno da o tome obavesti poverioca sa obrazloženjem zašto je potraživanje osporeno. Ukoliko poverilac u roku od 15 dana od prijema obaveštenja o osporavanju ne pokrene postupak pred sudom povodom osporenog potraživanja i o tome ne obavesti društvo, potraživanje će se smatrati prekludiranim, odnosno poverilac gubi pravo na isto. Izuzetak od pravila predstavljaju potraživanja utvrđena takozvanom izvršnom ispravom (pravnosnažna odluka suda ili drugog organa, ugovor sačinjen u formi javnobeležničke isprave sa dejstvom izvršne isprave, sudsko poravnanje, i sl.). Naime, društvo ne može da osporava potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.
Nakon isplate poverilaca i izmirenja svih obaveza, društvo donosi odluku o okončanju postupka likvidacije, koju zajedno sa ostalim zakonom propisanim dokumentima dostavlja Agenciji za privredne registre. Potom se privredno društvo briše iz registra, a imovina koja preostane nakon izmirenja obaveza, takozvani likvidacioni ostatak, raspoređuje se članovima društva.
3. Da li se može u nekom trenutku prekinuti proces i dobrovoljne i prinudne likvidacije, i šta je u tom slučaju neophodno uraditi?
Prinudnu likvidaciju nije moguće prekinuti. Ovo stoga što Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre, ako nađe da postoje razlozi za otpočinjanje postupka prinudne likvidacije, prvobitno ostavlja rok privrednom društvu u kojem se mogu otkloniti pomenuti razlozi. Ukoliko društvo propusti ovaj rok i ne postupi po uputima Agencije za privredne registre, postupak je kasnije nepovratan. Drugim rečima, jednom kada se započne proces prinudne likvidacije i propuste se ostavljeni rokovi, nije ga moguće obustaviti, odnosno postupak obavezno vodi do brisanja društva iz registra.
Za razliku od prinudne, dobrovoljna likvidacija privrednog društva se može prekinuti u bilo kom trenutku donošenjem odluke članova o obustavi postupka likvidacije, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Likvidacija se može obustaviti pod uslovom da su svi poverioci društva namireni bez obzira na to da li su im potraživanja priznata ili osporena, i pod uslovom da društvo nijednom zaposlenom nije otkazalo ugovor o radu po osnovu likvidacije, niti je započelo sa isplatom članovima društva.
Odluka o obustavi postupka likvidacije se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre i ona, između ostalog, sadrži odredbu o imenovanju novog zakonskog zastupnika društva.
Ono što u bitnome razlikuje posledice okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije, jeste činjenica da nakon okončanja prinudne likvidacije kontrolni član DOO i kontrolni akcionar AD-a odgovaraju svojom imovinom neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra. U slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi DOO i AD odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
