Iako je Zakon o digitalnoj imovini („Zakon“) stupio na snagu 2021. godine, definišući Pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom („Pružaoci usluga“), u Srbiji do danas nije registrovano mnogo pravnih lica koja se bave pružanjem ovih usluga. Jedan od razloga da ovo bude slučaj pretpostavljamo da jeste i nešto komplikovanija procedura osnivanja u odnosu na pravna lica koja se bave pružanjem drugih vrsta usluga, pa ovim putem odgovaramo na osnovna, a ipak česta pitanja sa kojima smo se susretali u praksi.
Ko može biti Pružalac usluga?
Pružalac usluga može biti samo pravno lice – osnovano u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, i koje je pribavilo dozvolu nadzornog organa.
Pružalac usluge pored usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezani sa uslugama povezanim s digitalnom imovinom.
Izuzetak od ovog pravila su pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta, a koja pored ovih usluga mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom (po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom).
Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije („NBS“) ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga. Dodatno, finansijske institucije pod nadzorom NBS-a i lica povezana s tim finansijskim institucijama ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pravnom licu koje pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, a te institucije i ta lica ne mogu ni učestvovati u upravljanju, niti biti članovi organa tog pravnog lica ili njegovi zastupnici, niti mogu biti lica koja neposredno rukovode poslovima pružanja usluga povezanih s digitalnom imovinom u tom pravnom licu. I ovde je izuzetak da finansijske institucije pod nadzorom NBS-a mogu imati vlasništvo u brokersko-dilerskom društvu i organizatoru tržišta koji pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, osim ako to nije zabranjeno drugim propisima.
Lica koja su članovi uprave ili rukovodioci Pružaoca usluga moraju da ispunjavaju specifične uslove, a na njihov izbor saglasnost daje nadzorni organ (koju kasnije može i povući).
Minimalni kapital
Minimalni kapital Pružaoca usluga zavisi od vrste usluga koje Pružalac usluga namerava da pruža, i iznosi između 20.000 evra i 125.000 evra. Minimalni kapital može biti novčani i nenovčani, ali najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu.
U slučaju da kapital padne ispod propisanog minimuma, nadzorni organ će takvom naložiti otklanjanje nepravilnosti, a može i izreći neku od nadzornih mera (što može voditi oduzimanju dozvole).
Usluge povezane sa digitalnom imovinom
Usluge povezane sa digitalnom imovinom su:
- prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
- usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
- usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
- čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
- usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
- vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
- usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
- upravljanje portfoliom digitalne imovine;
- organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom mogu da pružaju i savetodavne usluge, koje se odnose na investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima i drugo.
Sa druge strane, Pružalac savetodavnih usluga, koje Zakon i posebno definiše, pruža isključivo savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom, i nije dužan da za pružanje tih usluga pribavi dozvolu nadzornog organa. Za razliku od Pružaoca usluga koji može biti samo pravno lice, pružalac savetodavnih usluga može da ima pravnu formu privrednog društva ili preduzetnika ili da bude registrovan kao fizičko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije.
Dozvola za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom
Pravno lice koje želi da se bavi pružanjem usluga povezanih s digitalnom imovinom za to mora da ima dozvolu. Dozvola se dobija u upravnom postupku, podnošenjem zahteva za istu nadležnom organu.
Nadležnost u odlučivanju o dozvoli podeljena je između NBS-a i Komisije za hartije od vrednosti, a u zavisnosti od toga koja je vrsta digitalne imovine u pitanju. Ukoliko su u pitanju virtuelne valute, nadležnost ima Narodna banka. Ukoliko je reč o digitalnim tokenima, ili digitalnoj imovini koja ima odlike finansijskih instrumenata, biće nadležna Komisija. Svakako, ovi organi dužni su da sarađuju i da razmenjuju podatke i dokumentaciju kojima raspolažu.
Nadzorni organ odlučuje o zahtevu u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva. Ako nadzorni organ odbije zahtev, podnosilac tog zahteva ne može podneti novi zahtev u roku od godinu dana od dana donošenja rešenja nadzornog organa. Po dobijanju dozvole, Pružalac usluge se registruje u registru pružaoca usluga koji vode nadzorni organi.
Pružalac usluga može pružati usluge povezane s digitalnom imovinom u stranoj državi preko ogranka ili neposredno.
Bitno je istaći da su Pružaoci usluga dužni da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom digitalne imovine ili vršenja transakcije s digitalnom imovinom korisnika digitalne imovine obaveste o svim rizicima, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novčanih sredstava, odnosno druge imovine, kao i o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora, kao ni propisi kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.
Tržište u Srbiji
Kako smo naveli, u Srbiji je do danas registrovan neznatan broj Pružaoca usluga – svega dva, što govori o činjenici da je srpska privreda i dalje orjentisana ka tradicionalnom poslovanju. Sa druge strane, ovo takođe može da znači još uvek malu konkurenciju i prostor za brži uspeh i napredak za one koji su spremni na veći rizik i oprobavanje u kripto industriji.