Republika Srbija preduzima značajne korake u pogledu rada na usklađivanju zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, a naročito u pogledu propisa kojima se uređuje bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih na radu.
S tim u vezi, Vlada Republike Srbije donela je Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Predlog zakona“) čije se usvajanje očekuje ubrzo nakon konstituisanja Narodne skupštine. Ako bude usvojen, on će zameniti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu [1].
Predlog zakona bi trebalo da uspostavi jasan pravni okvir u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se obezbedili uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolji uslovi rada u cilju sprečavanja povreda na radu, kao i bolesti i opasnosti u vezi sa obavljanjem radnih aktivnosti.
Predlog zakona donosi veća ovlašćenja inspekciji rada. Na primer, prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, inspekcija je mogla da zatvori samo deo gradilišta kada utvrdi nepravilnosti, a u tom slučaju investitor je mogao da nastavi sa radovima na drugom delu gradilišta. Za razliku od toga, Predlog zakona omogućava inspektoru da zatvori celo gradilište, što bi trebalo da donese veću bezbednost i zaštitu na radu.
Dalje, Predlog zakona donosi pooštravanje kaznene politike. Inspektori će za prekršaje u sistemu bezbednosti na radu moći da izriču mandatne kazne bez prava na žalbu, a povećana je i maksimalna novčana kazna sa 1.000.000 dinara koliko je propisano u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu na 2.000.000 dinara koliko je propisano u Predlogu zakona.
Predlogom zakona predlažu se nove obaveze za poslodavce, od kojih su najvažnije:
- Poslodavci moraju da osiguraju da mere utvrđene Aktom o proceni rizika budu integrisane u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima.
- Poslodavci koji obavljaju visokorizične delatnosti za poslove bezbednosti i zdravlja na radu moraju da odrede lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena od najmanje 240 ESPB bodova, u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka. U slučaju da poslodavci obavljaju manje rizične delatnosti, dužni su da za bezbednost i zdravlje na radu odrede lice koje je steklo najmanje visoko obrazovanje na nivou od najmanje 180 ESPB bodova, ukoliko poslodavci ne obavljaju sami poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Podizanje kompetencije lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu Predlogom zakona u odnosu na Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ima za cilj dostizanje višeg nivoa bezbednosti zaposlenih.
- Poslodavac je obavezan da zaposlenom koji rad obavlja noću obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled, kao i da zaposlenom na njegov zahtev obezbedi lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najmanje jednom u pet godina, a sve u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.
Značajna novina odnosi se na promenu naziva pozicije lica imenovanog za bezbednost i zdravlje na radu. Naime, ovo lice će, ukoliko Predlog zakona bude usvojen, imati naziv savetnika za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u visokorizičnim delatnostima, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u manje rizičnim delatnostima. Promena naziva je izvršena iz razloga daljeg podizanja nivoa kompetencije stručnog lica koje obavlja nadzor bezbednosti i zdravlja na radu.
Takođe, jedna od novina je i da poslodavac može podnositi izveštaj o povredi na radu elektronskim putem.
Ako Predlog zakona bude usvojen, poslodavci će imati godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu da organizuju i usklade svoje poslovanje sa budućim Zakonom.
________________________________
[1] “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon
