Non – Fungible Token („NFT“) je vrsta digitalnog tokena koji se nalazi pohranjen na blockchain mreži („Blockchain“), i predstavlja digitalni sertifikat svoje autentičnosti. Sve vrste digitalnih objekata – Fotografije, Muzički zapisi, Video zapisi, Audio knjige, Virtuelna zemlja, Sadržaj iz objava sa Tviter profila, mogu se kupiti i prodati u obliku NFT-a.
U cilju uspešnog razumevanja načina na koji je pravno uređen NFT, važno je prethodno definisati nekoliko pojmova – Blockchain, Digitalni token, Digitalnu imovinu, Virtuelnu valutu, Digitalnu umetnost.
- Blockchain potiče od engleskih reči blok (block) i lanac (chain). To je svojevrsi način obavljanja transakcija gde se one postavljaju u blokove, a blokovi se vezuju u lanac tako da nije moguće izmeniti bilo koji prethodno postavljeni blok, a da pritom ostali ostanu nepromenjeni. Promena jednog bloka kvari niz. Svi podaci jednog bloka se šifriraju na odredjeni nacin („Hash algoritam“) i tako kreirana vrednost ulazi u sledeći blok. Šta više, blokovi su međusobno povezani i kriptografski zaključani. Upravo ove činjenice objašnjavaju odakle potiče potpuna sigurnost, bezbednost, transparentnost i anonimnost Blockchain-a.
- Digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge;
- Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom;
- Virtuelna valuta, je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
- Digitalna umetnost, je je bilo koji oblik umetnosti kreiran korišćenjem digitalne tehnologije kao što su računari, softver ili tableti. Ovo može uključivati različite stilove i tehnike, kao što su digitalno slikarstvo, grafički dizajn, 3D modeliranje i animacija.
Ukoliko želimo da razumemo ratio postojanja i funkcionalnosti NFT-a, najcelishodnije je poći od realnog života. Naime, ukoliko pogledate slike koje vise na zidovima kuće u kojoj živite, ili knjigu koju čitate pre odlaska na spavanje, videćete da se u uglu slika nalazi potpis autora, a na poleđini knjige možete videti informacije o izdavačkoj kući, odnosno autoru. Ako izuzmemo potencijalnu afekcionu vrednost i estetsku ili drugu privlačnost koju možete imati prema ovim dobrima, nesporno je da ste se opredelili da baš njih posedujete jer vam je njihovo poreklo bilo poznato, te ste odlučili da legalnim putem platite cenu, i steknete pravo svojine nad njima. Dakle, zaključujemo da ono što daje vrednost ovim dobrima, jeste njihovo poreklo, odnosno kredibilitet/popularnost/cenjenost koju njihov autor poseduje. Ako bismo u ovom kontekstu pokušali da sagledamo i vrednost Mona Lize, neosporno bismo mogli da zaključimo da neki od razloga njene ekstremne vrednosti svakako jesu autentičnost koju ona poseduje i poreklo koje sa sobom nosi njen autor.
Slično je i u digitalnom svetu („WEB3“). Umetnik koji se bavi digitalnom umetnošću svojim radom, kreira „svoju Mona Lizu“, ali se njegov „jedinstveni digitalni potpis“, odnosno formalno pravna potvrda njegove kreacije ne nalazi na samom delu kao što je to slučaj kod telesnih stvari, već NFT, tj. digitalni sertifikat o autentičnosti dela koji je povezan sa Blockchain-om, potvrđuje vlasništvo konkretnog lica, bilo da je reč o samom kreatoru, ili nekom drugom. Dakle, ono što daje vrednost digitalnom delu iz WEB3 sveta jeste činjenica, da se i njegovo poreklo, isto kao poreklo telesnih dobara, može utvrditi sa stoprocentnom sigurnošću, i to upravo zahvaljujući NFT-u.
Stoprocentna sigurnost potiče od činjenice da Blockchain pored podataka o autorstvu beleži i sve druge relevantne podatke kao što su podaci o vlasništvu, prodajnoj ceni i licu koje je postalo novi vlasnik. Kako Blockchain predstavlja decentralizovanu mrežu, odnosno mrežu koja je sastavljena od hiljada različitih računara ne postoji mogućnost da dođe do izmene jednom ubeleženih podataka pa se zbog toga svaka promena i svaki trag vezan za konkretno digitalno delo, mogu u svakom trenutku pratiti i utvrditi upravo sa stoprocentnom sigurnošću.
Dakle zaključujemo – U WEB3 svetu postoje umetnička dela, cenjena isto onoliko, a možda i više, nego dela u realnom svetu. Kako je veoma lako umnožiti digitalna dela, potvrdu originalnosti i porekla tog konkretnog dela, moguće je najefikasnije obezbediti kroz povezanost dela sa NFT-om, odnosno njegovim digitalnim sertifikatom o autentičnosti.
Kada smo objasnili „čemu služi“ NFT, potrebno je da sagledamo pravni okvir u kojem on trenutno egzistira kako bismo uspešno objasnili poreski aspekt načina na koji je NFT trenutno regulisan. U tom smislu, ističemo da postoji više različitih zakona kojima je NFT indirektno regulisan, te će u nastavku biti predstavljen pregled ovih zakona i položaja NFT u njima.
Zakon o porezu na dodatu vrednost („ZPDV“) – Dakle, uz sve svoje specifičnosti i pojedinosti, NFT svakako predstavlja jednu vrstu digitalnog tokena. Promet digitalnih tokena u pravnoj regulativi Republike Srbije, regulisan je Zakonom o porezu na dodatu vrednost („ZPDV“). U tom smislu, član 25 stav 1 tačka 1a) propisuje poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza kod prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina. Ovo poresko oslobođenje, počelo je da se primenjuje od dana početka primene Zakona o digitalnoj imovini („ZDI“).
Kako je NFT digitalni token, lako se zaključuje da se u širem smislu, on može svrstati u digitalnu imovinu. Digitalna imovina označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja dokaz o pravu vlasništva nad jednim ili većim brojem drugih imovinskih prava. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ZPPPA“), propisuje načelo fakticiteta shodno kojem se poreske činjenice određuju prema njihovoj ekonomskoj suštini. To praktično znači da se na osnovu ekonomske suštine pravne činjenice odnosno na osnovu ekonomskog prava na kojem počiva digitalni token, određuje pravna priroda konkretne radnje, transakcije i posla. U praksi, ovo znači da organi poreske uprave imaju pravo da svaku transakciju posmatraju po doktrini “suština ispred forme“. Ako ovo primenimo na digitalne tokene, možemo zaključiti da bi se na osnovu ekonomske prirode digitalnog tokena određivala pravna priroda konkretne radnje, transakcije i/ili posla, a samim tim i poreski tretman.
Član 25. stav 1 ZPDV-a propisuje da će imalac NFT-a biti oslobođen plaćanja poreza na dodatu vrednost („PDV“) ako:
- Njegovim prenosom može da stekne konkretna dobra ili usluge, bez da pritom dobije garancije izdavaoca digitalnog tokena („Izdavaoc“), odnosno bez mogućnosti da ima bilo kakve zahteve prema Izdavaocu. Na prenos tako konkretnog NFT-a, primenjuje se član 25 stav 1 tačka 1a) ZPDV-a, s obzirom da sa aspekta ovog zakona NFT treba tretirati kao virtuelnu valutu.
- Njegovim prenosom od izdavaoca ili trećeg lica stekne dobra ili usluge pri čemu su ona ustanovljena danom izdavanja konkretnog NFT-a, i pritom isti NFT ima elemente vrednosnog vaučera u skladu sa ZPDV-om, na prenos tog digitalnog tokena, biće primenjena pravila koja se odnose na jednonamenske i višenamenske vrednosne vaučere u skladu sa članovima 7a, 7b i 7c ZPDV-om.
- Ukoliko po osnovu posedovanja konkretnog NFT-a, može da ostvari određena prava od izdavaoca (Pravo na isplatu glavnice i kamate, pravo na novčanu korist zasnovanu na procentualnom učešću u dobiti izdavaoca tokena, pravo na novčanu korist zasnovanu na procentu od određene vrste prihoda), primenjuje se član 25 stav 1 tačka 5) ZPDV-a, što znači da će i u ovoj situaciji imalac biti oslobođen obaveze plaćanja PDV-a.
Navedeni poreski tretman prenosa digitalnih tokena primenjuje se kako na njihov prenos od strane izdavaoca, tako i njihov promet između imaoca i zainteresovanih trećih lica.
Zaključujemo – Poreski tretman digitalnih tokena i NFT-a, prema ZPDV-u, podleže onim oslobođenjima, koja se mogu primeniti na oblast digitalne trgovine u generalnom aspektu.
Zakon o porezima na imovinu („ZPI“) – Kada je reč o povezanosti ZPI-a i tretmana digitalnih tokena, pa samim tim i NFT-a, važno je napomenuti da ZPI reguliše poreski aspekt procesa nasleđivanja digitalnih tokena, a samim tim i NFT-a. Član 14 stav 2 tačka 4a) ZPI-a, propisuje da se porez na nasleđe i poklon plaća i u slučaju da je predmet nasleđa odnosno poklona digitalna imovina. Takođe, u vezi sa odredbama koje se odnose na lica koja mogu biti poreski obveznici poreza na nasleđe i poklon, zanimljivo je kako član 15 stav 2 i stav 3 istog zakona definišu koja lica mogu biti obveznici poreza na nasleđe i poklon u odnosu na teritoriju na kojoj se nalazi predmet poklona ili nasleđa. Tako zakon definiše da poreski obveznik poreza na nasleđe i poklon može biti rezident Republike Srbije, za predmete koje primi u nasleđe ili poklon a koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije ili u inostranstvu. Dakle, ukoliko je lice rezident Republike Srbije a dobije u nasleđe ili na poklon digitalnu imovinu koja se nalaze u Republici Srbiji ili inostranstvu, to lice može da bude poreski obveznik poreza na nasleđe i poklon. Sa druge strane, obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi digitalnu imovinu može biti i nerezident Republike Srbije, dakle stranac, za predmete koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica („ZPDPI“) – Najznačajniji aspekt u okviru kojeg ZPDPI reguliše pitanje digitalne tokene jeste kapitalni dobitak. Prema članu 27. stav 1 tačka 5) Zakona, kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu („Prodaja“) digitalne imovine. Ipak, ovo neće važiti u slučaju da obveznik, u smislu ZDI-a, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom u slučaju da je istu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom, u skladu sa tim zakonom. Neke od usluga koje se u članu 3 stav 1 ZDI-a, definišu kao usluge povezane sa digitalnom imovinom, svakako su: Prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica, Usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac, Usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu, Usluge vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini… Dakle, da bi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom bio oslobođen ostarivanja kapitalnog dobitka ili gubitka po osnovu prodaje digitalne imovine koja je nabavljena isključivo radi prodaje, potrebno je da prema ZDI-u bude registrovan za obavljanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. S druge strane, sva ostala pravna lica koja prema ZDI-u nisu registrovana za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, ostvaruju kapitalni dobitak ili kapitalni gubitak po osnovu prenosa digitalne imovine uz naknadu, nezavisno od toga da li su digitalnu imovinu nabavili isključivo radi dalje prodaje. Takođe, smatramo da se navedeno, prema našem razumevanju, odnosi i na pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom ukoliko digitalnu imovinu nabavi isključivo radi dalje prodaje, ali ne u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Zakon o digitalnoj imovini („ZDI“) – Kao „krovni zakon“, ZDI direktno i indiektno uređuje mnoge aspekte NFT-a, digitalne imovine i digitalnih valuta. Osim u do sada sagledanom kontekstu, ono što je posebno zanimljivo u vezi ovog Zakona jeste njegov član 14 stav 1. Naime, prema ovom članu, virtuelne valute ne mogu kao ulog biti unete u privredno društvo, već se mogu samo konvertovati za novac, i tek onda kao novčani ulog biti unete u društvo. Ipak, kada je reč o digitalnim tokenima (samim tim i o NFT-u), oni mogu kao nenovčani ulozi biti uneti u privredno društvo, ali samo pod uslovom da se njihova pravna svrha ne odnosi na izvršenje rada ili pružanje usluga. Pored navedenog, korisno je napomenuiti da još dve činjenice. Kako bi se utvrdilo da li određeni token predstavlja token koji je kredibilan za unos u društvo prilikom osnivanja istog, najcelishodnije je konsultovati Komisiju za hartije od vrednosti, koja utvrđuje listu digitalnih tokena. Takođe, interesantno je da nenovčani ulozi mogu biti i u digitalnim tokenima koji se odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada kada je reč o ortačkom i komanditnom društvu.
Iz svega navedenog, jasno je da iako se u domaćoj zakonskoj i podzakonskoj poreskoj regulativi eksplicitno ne pominje izraz „NFT“, kako on predstavlja vrstu digitalnog tokena, a u širem kontekstu i aspekt digitalne imovine, jasno je da se na njegovu trenutnu pravnu poziciju mogu primenjivati svi oni zakoni koji na generalan način regulišu oblast prometa digitalnom imovinom.
Svakako, iako veoma nestabilno, tržište NFT-a će u narednom periodu nedvosmisleno rasti i napredovati, pa će samim tim i prostor za stvaranje novih pravno neregulisanih situacija biti sve širi. Pravna legislativa će gotovo uvek kasniti za realnim svetom, ali ovog puta, kašnjenja će biti i u neistraženom WEB3 prostoru, koji će zahtevati jedan potpuno drugačiji pristup u cilju uspešnog definisanja jasnih i preciznih odredaba za konačno i trajno uređenje ove oblasti.
