U jeku pandemije korona virusa, poslodavci sve češće upućuju svoje zaposlene na rad od kuće. Do skora, rad od kuće je bio retka pojava, s obzirom na to da je uobičajeno da zaposleni obavlja svoj rad u prostorijama poslodavca, gde ima sve neophodne uslove za obavljanje svojih radnih zadataka.
Međutim, tokom 2020. godine rad od kuće postao je uobičajen, te tako danas u svetu više od osam miliona ljudi obavlja rad van prostorija poslodavca. Više je razloga iz kojih se poslodavci odlučuju na ovakav korak, ali prvenstveno je u pitanju zaštita zdravlja i bezbednosti svojih zaposlenih, pošto poslodavac, u toku pandemije, ne može zaposlenom da garantuje bezbednu radnu sredinu.
Pravo na stalni rad od kuće, ili jednom do dvaput nedeljno, moglo bi da bude garantovano i po zakonu koji je prošle jeseni razmatran u Nemačkoj. Tu nameru nedavno je obznanio Hubertus Hajl, tamošnji ministar za rad, jer se procenjuje da je procenat zaposlenih u toj zemlji Evropske unije koji rade od kuće faktički udvostručen tokom krize izazvane pandemijom korona virusa.
U Srbiji je, kako ističu predstavnici sindikalnih organizacija, više od sto hiljada ljudi dobilo mogućnost da posao obavlja od kuće, što je omogućeno i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2020). Međutim, uzimajući u obzir da je sve ovo relativno novo, rad od kuće sa sobom nosi i velike izazove, kako za poslodavce, tako i za zaposlene. Glavni problemi kod ovakve vrste rada jesu kako će poslodavac da nadgleda zaposlenog i da utvrdi da li on zaista obavlja svoje radne dužnosti. Tu su, zatim, mešanje radnog i slobodnog vremena zaposlenog, naknada troškova koje zaposleni ima i, na kraju, kako se tretira povreda na radu zaposlenog kada rad obavlja od kuće.
Jasno je da poslodavci imaju mnogo manju kontrolu nad zaposlenima kada zaposleni rade od kuće, te je neophodno postojanje jasne pravne ragulative u pogledu rada na daljinu i rada od kuće, kako bi se sprečile zloupotrebe kako sa strane poslodavca, tako i sa strane zaposlenog.
Pravna regulativa
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) („Zakon“) utvrđuje mogućnost rada od kuće i to članom 42, kroz zaključivanje ugovora za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i od kuće), ali i članom 50, koji propisuje da zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, a oni se mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: (i) trajanje radnog vremena prema normativima rada, (ii) način nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, (iii) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, (iv) korišćenje sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovo korišćenje, (v) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.
Čini se da je zakonodavac, propisivanjem dodatnih elemenata ugovora o radu, imao u vidu prvenstveno zaštitu zaposlenog, ali i omogućavanje poslodavcu da uspostavi kontrolu i nadzor nad radom zaposlenog uzimajući u obzir da je poslodavcu otežano da ga u ovakvim uslovima nadzire.
Međutim, jedno od glavnih pitanja kod rada od kuće jeste da li je moguće da zaposleni u tom slučaju pretrpi povredu na radu, s obzirom na to da se sve vreme rada nalazi kod kuće. Takođe, postavlja se pitanje dokazivanja pretrpljene štete, odnosno mogućnosti da poslodavac dokaže da je zaposleni kriv za predmetnu povredu/štetu.
Kod povrede na radu, glavni problem je što poslodavac ne može garantovati bezbedne uslove rada za rad kod kuće (poslodavac nema pristup kući/stanu zaposlenog kako bi na taj način obezbedio neophodne uslove rada). Nesporno je da poslodavac mora da garantuje za sredstva rada (opremu i mehanizaciju) koje zaposleni koristi kada radi od kuće. Na primer, poslodavac obezbeđuje zaposlenom računar, priključak za internet, službeni mobilni telefon i slično. U tom slučaju, poslodavac garantuje zaposlenom za ispravnost ovih uređaja i opreme i odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi usled njihove neispravnosti.
Međutim, moguće je da zaposleni pretrpi povredu u svojoj kući/stanu koja ne potiče od sredstava rada koje je obezbedio poslodavac, ali ipak je u vezi sa radom ili tim sredstvima. Na primer, utičnica u koju je zaposleni priključio kabl za računar je neispravna i usled toga dođe do telesne povrede zaposlenog. Postavlja se pitanje da li se ova povreda može tretirati kao povreda na radu.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu („Ministarstvo“), donelo je januara 2021. godine Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće („Vodič“). Ovaj Vodič prvenstveno je namenjen zaposlenima koj rad od kuće obavljaju putem informacionih i komunikacionih tehnologija (stoni računar, prenosivi računar, pametni telefon i tablet).
Ovaj Vodič, koji se prvenstveno poziva na Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon) propisuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Vodič, međutim, takođe preporučuje da poslodavac svojim opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu propiše prava i obaveze zaposlenih koji rade od kuće, s obzirom na to da Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje minimalne standarde bezbednosti i zdravlja na radu.
Vodič takođe navodi da ne postoji prepreka da se Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonski propisi primene i kada zaposleni obavlja rad od kuće.
Da bi se sprečile povrede na radu zaposlenog koji radi od kuće, pre nego što uputi zaposlenog na takav rad poslodavac treba prethodno da utvrdi da li se takav posao može kvalitetno i bezbedno obaviti od kuće, odnosno da li zaposleni imaju sve neophodne uslove za bezbedan i zdrav rad od kuće. Poslodavac je dužan da brine o svojim zaposlenima i u okolnostima rada van prostorija poslodavca, u meri u kojoj je to izvodljivo, obezbedi uslove bez rizika po fizičko i psihičko zdravlje zaposlenog.
Kao jedna od mogućih preventiva povrede na radu, poslodavac treba redovno da obezbeđuje informacije, instrukcije i obuku zaposlenima u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, a zaposleni treba da sprovede mere i zaštiti sebe od povreda tokom rada, kao i da prijavi poslodavcu svaku povredu nastalu tokom obavljanja posla.
Vodič Ministarstva daje smernice i preporuke zaposlenima za rad od kuće, a neke od njih su sledeće: kako bi se sprečilo saplitanje i pad, radni prostor treba da bude čist, bez prepreka i đubreta; električne instalacije moraju da budu postavljene tako da ne predstavljaju opasnost koja može biti uzrok požara ili eksplozije, kako bi zaposleni bio zaštićen od opasnog dejstva električne struje (direktan ili indirektan dodir instalacija i opreme pod naponom); provera ispravnosti utičnica i korišćenje ispravnih utičnica i produžnih kablova i sl.
Ovim nabrajanjem u Vodiču se zapravo ukazuje na moguće povrede na radu i način njihovog sprečavanja. Naravno, zaposleni je dužan da u svemu maksimalno sarađuje sa poslodavcem i ukaže mu na potencijalne opasnosti i neispravnost uređaja ili opreme kako bi sprečio nastanak povrede.
Dobra vest je da od proglašenja pandemije nije prijavljena nijedna povreda na radu od strane zaposlenog koji je rad obavljao kod kuće. Razlog tome bi mogla biti i činjenica da zaposleni koji obavljaju rad od kuće nisu raspoređeni na visoko rizičnim poslovima (npr. građevinski radnici, rudari, mehaničari, radnici u fabrici, i sl.), ali razlog može biti i to što zaposleni koji su pretrpeli neku povredu tokom rada od kuće to nisu prijavili.
Problem na koji su takođe ukazali poslodavci jeste činjenica da njihovi zaposleni, zapravo, ponekad ne obavljaju rad od kuće, već sa nekog drugog mesta (npr. kafić, restoran, kuća prijatelja i sl.). Uprkos tome, u slučaju da dođe do povrede, na poslodavca pada teret dokazivanja da takva povreda/šteta ne bi nastala da je zaposleni obavljao rad od kuće.
Zaključak
Iako je rad od kuće relativno mlada pojava, primetno je da se i poslodavci i zaposleni brzo na nju adaptiraju. Još uvek nema prijavljenih slučajeva povreda nastalih tokom rada od kuće, ali ako ih bude bilo, poslodavac snosi jednaku odgovornost kao da je do povrede došlo u njegovim poslovnim prostorijama. Kako bi sprečili povrede svojih zaposlenih, poslodavci treba da im pruže smernice i upute ih u to kako da vode računa o sebi i kako da u svom domu kreiraju bezbedno i zdravo radno okruženje. Najbolji način da se ovo uradi jeste usvajanje kompanijskih podzakonskih propisa u ovom pogledu, kao i upoznavanje zaposlenih sa Vodičem Ministarstva koji daje smernice i preporuke za rad od kuće. Sa druge strane, zaposleni moraju da preduzmu neophodne korake kako bi se zaštitili dok rade na daljinu, budući da su oni gospodari svog doma, u kome poslodavci ne mogu da obezbede i garantuju sigurne uslove za rad.
