U svetlu budućeg donošenja zakonskih propisa o blokčejn tehnologiji i kriptovalutama, uključujući Nacrt Zakona o digitalnoj imovini („Nacrt“), blokčejn i pametni ugovori će ući u srpsko zakonodavstvo.
Pojam i značaj
Pojam blokčejn (eng. blokchain) potiče od engleskih reči blok (block) i lanac (chain). Radi se o načinu obavljanja transakcija gde se one stavljaju u blokove, a blokovi se vezuju u lanac tako da nije moguće izmeniti jedan blok, a da ostali ostanu nepromenjeni. Blokovi su međusobno povezani i kriptografski zaključani. Blokčejn je potpuno siguran, bezbedan, transparentan i anoniman.
Svaki novi blok ima svoj vremenski pečat koji odgovara unošenju podataka. Novi blok uvek sadrži informacije o starom bloku.
Značaj blokčejna ogleda se u tome što se klasično poverenje u jednom pravnom poslu menja proverom podataka u blokovima. Blokčejn zapravo predstavlja svojevrsnu internet knjigu u koju se beleže podaci o izvršenim transakcijama.
Pravna regulativa
Nedovoljna razvijenost ovog sistema u Srbiji dovodi do toga da je ovaj pojam mnogima još uvek nepoznanica.
Prema najavama iz Privredne komore Srbije, uskoro bismo mogli očekivati da se pristupi izradi nacrta zakona o blokčejn tehnologiji i njenoj primeni u trgovanju kriptovalutama. Najavljeno je da bi se blokčejn tehnologija primenjivala prilikom trgovine elektronskim valutama (Bitcoin, Ripple, Libra i sl.). Trgovina elektronskim valutama još uvek nije regulisana u Srbiji i zato korisnici uglavnom pribegavaju inostranim sajtovima. Međutim, imajući u vidu koliko programera radi u Srbiji, može se očekivati veliki porast u korišćenju ove tehnologije nakon što zakon zaživi u praksi.
Za blokčejn je relevantan i Nacrt zakona o digitalnoj imovini, koji je Ministarstvo finansija objavilo sredinom oktobra 2020. godine. Ovaj zakon reguliše sticanje digitalne imovine, virtuelne valute, pametne ugovore, digitalne tokene.
U ovom Nacrtu pominje se pojam rudarenje (eng. mining). Rudarenje je proces dodavanja transakcionih zapisa na bitkoinov javni registar – blokčejn.
Sticanje digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija koje se odnose na određenu digitalnu imovinu (rudarenje digitalne imovine) je dozvoljeno, a na sticaoce se ne primenjuju odredbe Zakona o digitalnoj imovini. Dakle, rudarenje je dozvoljeno, ali se na sticanje digitalne imovine rudarenjem neće primenjivati ovaj Zakon.
Međutim, digitalnom imovinom koju su stekli rudarenjem imaoci te imovine mogu slobodno raspolagati bilo korišćenjem usluga pružalaca usluga, u kom slučaju se na te imaoce primenjuju odredbe Zakona o digitalnoj imovini, bilo na OTC tržištu (tržište za trgovanje digitalnom imovinom na kom se transakcije obavljaju direktno između prodavca i kupca digitalne imovine bez učešća pružalaca usluga i izvan platformi za trgovanje digitalnom imovinom).
Mnoge države ozbiljno pristupaju problemu regulisanja blokčejna. Sjedinjene Američke Države su među prvima, a zatim su tu Francuska, Belorusija, Japan, Portugalija i druge.
Najzad, može se reći da je blokčejn jedan od bezbednijih načina obavljanja elektronskih transakcija. Korisnicima bi bilo mnogo lakše i jeftinije da na ovaj način završavaju svoje poslove.
Jasnom pravnom regulativom, ova tehnologija bi se proširila i u velikoj meri zamenila postojeće načine zaključenja ugovora.
Primena
Najzanimljivija stvar kod blokčejna jeste njegova primena. U Sjedinjenim Američkim Državama razvio se koncept pametnih ugovora (eng. Smart Contracts) gde se ugovor automatski izvršava kada su ispunjene odgovarajuće pretpostavke određene programskim kodom. Dakle, kod ovih ugovora, ugovarači ne moraju da razmišljaju o tome da li će druga ugovorna strana izvršiti svoju obavezu ili ne, jer se one automatski izvršavaju. Pametni ugovori se zasnivaju na blokčejnu, jer upravo se u blokčejn unose podaci o tim ugovorima koji se distribuiraju na mrežu računara i time postaju nepromenljivi. Pametni ugovor se razlikuje od elektronskog ugovora po tome što je on sačinjen u programskom jeziku, odnosno u programskom kodu. Samim tim, kada se ubace podaci u blokčejn, kod ostaje nepromenljiv i samoizvršan.
Pametnim ugovorima povezuju se ljudi širom sveta koji na taj način sigurno razmenjuju dobra i usluge uz zanemarljive troškove, oslanjajući se isključivo na računar i njegov softver.
Nacrt zakona o digitalnoj imovini posebno napominje da se ugovor o zalozi može izvršiti i korišćenjem pametnog ugovora kojeg određuje kao kompjuterski program ili protokol zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama (zanimljivo je da Nacrt propisuje načelo tehnološke neutralnosti po kome se odredbe ovog Nacrta primenjuju na svu digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj je zasnovana) koji u celini ili delimično automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne radnje ili događaje u skladu sa već zaključenim ugovorom. Na ovaj način u praksi bi se znatno mogao skratiti i olakšati postupak izvršenja putem automatske naplate iz vrednosti digitalne imovine u slučaju da dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti.
Primeri pametnih ugovora u svakodnevnom poslovanju
Web kupovina – Naručili ste robu putem internet prodavnice. Vaša uplata se registrovala u blokčejnu. Nakon potvrde o dostavi, novac se prebacuje prodavcu kroz blokčejn sistem.
Ugovor o zakupu – Zaključili ste ugovor o zakupu vašeg poslovnog prostora. Ugovorom je predviđeno plaćanje zakupnine do 10. u mesecu. U slučaju da vam zakupac ne plati dugovanu zakupninu, izvršava se automatsko zaključavanje ulaznih vrata poslovnog prostora i zakupac više ne može ući u poslovni prostor. Ipak, imajte u vidu da, ukoliko ovakva radnja nije predviđena ugovorom (pravo stanodavca da zabrani ulazak u stan ili zgradu, itd.), stanar može da podnese tužbu za uskraćivanje pristupa posedu, zahtevajući ulazak u zgradu, stan, itd.
Nasleđivanje – Možete zaveštati svoju imovinu testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju koristeći pametni ugovor. Sistem proverava postojanje potvrde o smrti za određenu osobu i automatski izvršava volju iz testamenta, odnosno ugovora o doživotnom izdržavanju, bez posrednika. Sistem upućuje podatke u katastar radi upisa vlasništva, u poresku upravu radi utvrđenja eventualne poreske obveze, i u sve druge potrebne evidencije.
Izazovi koje donose pametni ugovori
Pitanje promene utvrđenih prava i obaveza ugovornih strana, odnosno aneksiranje ugovora, dešavaće se ažuriranjem samog softvera, čime bi se na neki način rešilo pitanje primene instituta promenjenih okolnosti. Osnovni problem leži u samoj nemogućnosti da se transakcija ne izvrši ili opozove ako se predviđeni uslovi ostvare. Ona je, praktično, neopoziva, što bi sigurno izazvalo ozbiljne probleme za pravne transakcije zasnovane na blokčejnu.
