U poslednje vreme posebno aktuelna tema je finansiranje startapova. Kao naročito zanimljiva mogućnost koja je skrenula pažnju javnosti javili su se SAFT ugovori (o kojima je i Inicijativa „Digitalna Srbija“ objavila vodič krajem prošle godine).
Šta je SAFT Ugovor?
SAFT (Simple Agreement for Future Tokens) je finansijski ugovor, osmišljen kao način finansiranja startapova i to tako što investitor odmah po zaključenju SAFT ugovora investira određena sredstva u startap, dok startap tek u nekom kasnijem trenutku prenese određenu količinu digitalne imovine investitoru – uglavnom uz niže određenu cenu nego što bi se ova digitalna imovina kasnije prodala, a da bi se kompenzovao rizik koji su investitori preuzeli prilikom ulaganja u startap. Najčešći slučaj biće da ove ugovore, odnosno ovu vrstu finansiranja, koriste startapi koji bi svakako izdavali digitalnu imovinu – ali, ovo ne mora biti slučaj, već se ovi ugovori mogu koristiti od strane startapova u bilo kojoj oblasti.
SAFT ugovori, kao koncept, prvi put se javljaju u zemljama sa razvijenijim tržištima digitalne imovine, poput Sjedinjenih Američkih Država, i vrlo nalikuju SAFE (Simple Agreement for Future Equity) ugovorima koji omogućavaju da investitori investiraju u startapove, a da kasnije na osnovu ove investicije steknu udeo u društvu. SAFE ugovori se zasnivaju na izdavanju dodatnih udela, što je u Srbiji zbog dosta različitih regulatornih okvira u odnosu na SAD znatno teže, dok je pravni okvir za SAFT ugovore nešto povoljniji.
Naime, adekvatan okvir za SAFT ugovore stvorio je Zakon o digitalnoj imovini (“Zakon“) koji je stupio na snagu 29. decembra 2020. godine, a počeo da se primenjuje šest meseci nakon toga. Konkretno, propisano je da se Zakon o tržištu kapitala ne primenjuje ako startap izdaje digitalne tokene vrednosti do tri miliona evra tokom godinu dana koji nemaju odlike akcija (niti su zamenljivi za akcije) – što stvara velike mogućnosti za startapove da prikupe sredstva koja su im potrebna bez primene strogih propisa koji se odnose na tržita kapitala. Navodimo da je u svakom slučaju Komisija za hartije od vrednosti (“Komisija“) nadležna za pitanja koja se odnose na digitalne tokene (suprotno, kada je reč o virtualnim valutama, nadležnost ima Narodna Banka Srbije).
Šta je predmet SAFT ugovora?
Predmet SAFT ugovora u mnogome zavisi od specifičnih uslova dogovorenih između startapa i investitora, međutim, on suštinski definiše prava i obaveze strana u vezi sa finansiranjem startapa putem izdavanja budućih digitalnih tokena.
Digitalne tokene srpski Zakon definiše kao vrstu digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge. Bitno je napomenuti da Zakon ne definiše vrste tokena, te da se u praksi pojavio značajan broj tokena koji imaocima omogućavaju različita prava. Na primer, ukoliko je dozvoljeno trgovati tokenima na sekundarnom tržištu, imalac tokena može svoje tokene prodati trećim licima i ostvariti profit na taj način. Ukoliko tokeni služe za plaćanje određenih usluga u ekosistemu izdavaoca, vlasnik ih može koristiti za plaćanje tih konkretnih usluga itd.
Dodatno, kada je reč o SAFT ugovorima, napominjemo da je reč o neimenovanim ugovorima u srpskom pravu, što znači da ih nijedan propis ne uređuje direktno, odnosno da ni jedan zakon ne propisuje njihove bitne elemente (obaveznu sadržinu). Ovo znači da, ukoliko je SAFT ugovor sačinjen u skladu sa opštim principima ugovornog prava, on će kao takav biti važeći bez da mora da ispuni bilo koje dodatne, specifične uslove. Ovo takođe znači da se SAFT ugovori mogu znatno razlikovati među sobom – u zavisnosti od konkretne pravne situacije koje uređuju.
S tim u vezi, ovi ugovori će gotovo uvek uređivati iznos investicije, prava koje token daje investitorima – privilegije / funkcionalnosti tokena, datum i uslove izdavanja tokena, mehanizam distribucije tokena, prava intelektualne svojine, ograničenja trgovanja tokenima – ukoliko ih ima, klauzule / mehanizme koje štite investitore, način razrešenja sporova itd., ali će uvek biti prilagođeni specifičnom projektu.
Prednosti i potencijalne mane SAFT ugovora
U nastavku je izloženo nekoliko prednosti i potencijalnih mana SAFT ugovora na osnovu mišljenja autora i trenutno dostupnih činjenica, koje je podložno izmenama, i ne treba ga shvatiti kao savet za (ne)zaključenje SAFT ugovora.
Prednosti
- Pristup kapitalu: SAFT ugovori pružaju startupovima fleksibilniji i efikasniji način za prikupljanje sredstava od ranih investitora, često sa povoljnijim uslovima nego na primer tradicionalni zajmovi ili venture kapital.
- Pojednostavljen proces: SAFT ugovore, za sada, ne odlikuje komplikovan pravni i regulatorni okvir, što može ubrzati i smanjiti troškove procesa finansiranja.
- Zaštita investitora: SAFT ugovori pružaju investitoriima jasnije pravne definicije njihovih prava i obaveza, kao i potencijalne zaštite od gubitka u slučaju neuspeha projekta.
Potencijalne mane
- Novi koncept: SAFT ugovori su relativno novi instrument i njihov pravni okvir se još razvija, što može predstavljati izvesnu nesigurnost.
- Ograničena likvidnost: Tražnja za plasiranim tokenima ne može se sa sigurnošću predvideti, pa se može desiti da investitorima dalja trgovina bude otežana, a time i likvidnost manja.
- Regulacija u razvoju: Propisi koji se odnose na SAFT ugovore se razlikuju od zemlje do zemlje i još uvek se formiraju, što može predstavljati dodatnu kompleksnost (naročito za internacionalne projekte kojima se sredstva prikupljaju na globalnom nivou).
Projekcija razvoja i primene ovih ugovora na srpskom tržištu nije moguća sa adekvatnom dozom sigurnosti. Ipak, nesumljivo je da SAFT ugovori predstavljaju zanimljivu novinu koja itekako može biti iskorišćena uzevši u obzir tendenciju za razvoj startapova koju je Srbija pokazala.
