Za razliku od zatvorenih akcionarskih društava, akcije javnog akcionarskog društva, odnosno privrednog društva čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu, prodaju se u skladu sa tačno određenim procedurama. U Republici Srbiji se pod multilateralnom trgovačkom platformom podrazumeva Beogradska berza („Berza“), te se akcije društava koje su uključene u trgovanje na Beogradskoj berzi mogu prodavati isključivo u skladu sa pravilima, odnosno propisima Berze.
Šta je blok transakcija i kako se zaključuje?
Blok transakcija, odnosno blok trgovanje podrazumeva ugovaranje cene hartije od vrednosti i ostalih uslova kupoprodaje na sastanku između jednog kupca i jednog prodavca, van metoda preovlađujuće cene ili metoda kontinuiranog trgovanja, a sve prema uslovima propisanim aktima Berze.
Blok transakcija se zaključuje na osnovu naloga kupovine i naloga prodaje za istovetnu hartiju od vrednosti, u istovetnoj količini, po istovetnoj ceni, a koji su (nalozi) ispostavljeni od strane jednog ili dva člana Berze. Drugim rečima, bez obzira na to da li se akcijama trguje putem blok transakcije ili na neki drugi način, sama kupoprodaja akcija ne može da se izvrši samostalno od strane kupca i prodavca, već se trgovanje akcijama mora obavljati posredstvom brokersko-dilerskog društva, člana Berze. Kupac i prodavac akcija moraju kod brokera imati otvorene vlasničke račune, gde se deponuju akcije, kao i novčane račune za prenos novca za vrednost akcija. Ovi računi su posebni računi koje vode brokeri u ime prodavca i kupca i koji ne podležu blokadi, niti prinudnom izvršenju.
Prilikom blok transakcije, prodavac i kupac istovremeno daju naloge za kupoprodaju akcija, gde prodavac daje nalog za prenos akcija sa svog vlasničkog računa na vlasnički račun kupca. Istovremeno, kupac daje nalog svom brokeru za prenos novčanih sredstava sa svog računa na račun prodavca. Broker prodavca inicira blok transakciju u BelexFIX (jedinstveni informacioni sistem berze) unoseći u nalog za blok trgovanje sve elemente transakcije, osim podataka o kupcu, i isti upućuje brokeru kupca na konfirmaciju. Konfirmacijom blok transakcije od strane brokera kupca smatra se unos zahtevanih podataka o kupcu i dostavljanje tako potvrđene blok transakcije Berzi u roku od 15 minuta od trenutka kada je broker prodavca uputio brokeru kupca blok transakciju na konfirmaciju. Konfirmacija blok transakcije od strane brokera kupca mora biti izvršena na istom berzanskom sastanku na kojem je broker prodavca inicirao blok transakciju, a najkasnije do vremena utvrđenog kalendarom berzanskih sastanaka.
Kliring i saldiranje
Prilikom same kupoprodaje akcija, kao finansijskih instrumenata, mora se uraditi klirinig i saldiranje obaveza i potraživanja u finansijskim instrumentima i novcu, a koji obavlja Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Kliring i saldiranje može se sprovesti metodama od T+0 do T+2, u zavisnosti od toga da li se kliring i saldiranje radi na isti dan kad i zaključenje transakcije, prvog radnog dana nakon zaključenja ili drugog radnog dana nakon zaključenja transakcije. Najčešća metoda po kojoj se vrši kliring i saldiranje akcija na regulisanom tržištu/MTP-u je metod T+2, sem ukoliko se ne zahteva skraćeni proces od T+0 do T+1.
Nakon toga, po nalogu prodavca novčana sredstva sa novčanog računa prodavca otvorenog kod brokera dalje se prenose na račun prodavca otvoren kod poslovne banke. Ukoliko je prodavac strano pravno ili fizičko lice, on mora imati otvoren nerezidentni račun kod poslovne banke u Republici Srbiji. Ono što je potrebno posebno istaći jeste da, ukoliko već postoji otvoren nerezidentni račun prodavca u Srbiji, npr. ako je račun otvoren kada su sticane akcije, neophodno je izvršiti proveru da li je račun u aktivnom statusu. Ukoliko nije, neophodno je banci dostaviti ažuriranu dokumentaciju kako bi se račun aktivirao, i to pre svega dokumentaciju u vezi sa trenutnom vlasničkom strukturom nerezidenta.
Nakon prodaje akcija, bez obzira na to da li su prodate sve akcije ili je procenat vlasništva nad akcijama pao ispod odgovarajućeg praga (5 %, 10%, 15%, 25%, 50% ili 75%), prodavac je u obavezi da o ovome obavesti Komisiju za hartije od vrednosti i Berzu podnoseći im obrasce o značajnom učešću radi objave. Posebno ukazujemo da se ovi obrasci podnose elektronski, što znači da zastupnik, odnosno punomoćnik prodavca mora posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat, u skladu sa propisima Republike Srbije. U principu, podnošenje obrazaca radi broker prodavca koji i komunicira sa Komisijom, s tim što svakako ostaje obaveza prodavca da elektronski potpiše ove obrasce.
Poreske obaveze
Ukoliko je prodavac strano fizičko ili pravno lice, novac od prodaje akcija je iz Republike Srbije moguće preneti na račune u inostranstvu tek nakon pribavljanja potvrde o izmirenim poreskim obavezama prema Republici Srbiji. Nerezident mora u Republici Srbiji obavezno da ima registrovanog poreskog punomoćnika putem koga će podneti relevantnu poresku prijavu, a kasnije i ishodovati pribavljanje rešenja o izmirenim poreskim obavezama. Dakle nerezident ne može sam da podnose poresku prijavu niti to može punomoćnik iz redova advokata ili bilo koje treće lice ukoliko nije ovlašćeno kao poreski punomoćnik.
S obzirom na to da prodavac prodajom akcija stiče određenu dobit, najpre je neophodno utvrditi da li je ovom prilikom ostvaren kapitalni dobitak, odnosno da li je neophodno podneti poresku prijavu za porez na kapitalnu dobit. U vezi sa prodajom akcija, osnovicom za kapitalni dobitak smatra se razlika između nabavne i prodajne cene akcija. Nabavna cena jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju – najniža tržišna cena ostvarena na organizovanom tržištu u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji te hartije od vrednosti ili u periodu trgovanja, ukoliko se trgovalo kraće od godinu dana. Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 20%. Ukoliko je kapitalna dobit ostvarena, i ukoliko je prodavac nerezident, potrebno je utvrditi da li između Republike Srbije i države čiji je rezident prodavac postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U slučaju da postoji, potrebno je utvrditi da li će porez na kapitalnu dobit biti plaćen u Srbiji ili u državi čiji je prodavac rezident.
