Svako privredno društvo, kao i živa bića, ima svoj razvojni put koji podrazumeva osnivanje, zatim razvoj i postojanje i na kraju tog procesa gašenje odnosno prestanak postojanja, na nekom od zakonom predviđenih načina. Postoje privredna društva koja imaju jako dugačak životni vek i koja su uspela da nadžive svoje osnivače, ali čak i za njih važi da, ukoliko jednog dana donesu odluku da prestanu sa poslovanjem, proces „gašenja“ se može sprovesti samo na neki od zakonom propisanih načina. Kada govorimo o načinima za prestanak postojanja jednog privrednog društva, jedan od zakonom predviđenih načina je dobrovoljna likvidacija privrednog društva.
Dobrovoljna likvidacija privrednog društva je institut regulisan Zakonom o privrednim društvima (u daljem tekstu: „ZPD“) i to počev od člana 524. do člana 545. Isti predstavlja skup zakonom definisanih pravila i radnji, koja moraju da se ispoštuju i sprovedu na način na koji je zakonodavac predvideo, kako bi postupak likvidacije bio sproveden u saglasnosti sa zakonom i koji za krajnji cilj ima prestanak postojanja društva, odnosno brisanje istog iz registra.
- Razlika između likvidacije društva i drugih načina za prestanak društva
Već u prvom članu (524) ZPD reguliše da se postupak likvidacije može sprovesti jedino i isključivo u slučaju kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. Time se pravi distinkcija u odnosu na postupak stečaja, koji se sprovodi kada je društvo prezaduženo i nema dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza, kao i u odnosu na prestanak društva primenom instituta prinudne likvidacije, koji se primenjuje u posebnim (taksativno navedenim) slučajevima (čl. 546-548 ZPD-a).
Dakle, ukoliko društvo ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze, tada ortaci/komplementari/skupština članova društva/skupština akcionara društva mogu doneti odluku o likvidaciji društva, kojom se i inicira postupak likvidacije.
- Započinjanje likvidacije
Odluka o likvidaciji društva, doneta od strane ortaka/komplementara/skupštine članova društva/skupštine akcionara društva, se registruje u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: „APR“) i istovremeno se objavljuje oglas o pokretanju likvidacije, u trajanju od 90 dana, u kome će se pozvati poverioci društva da prijave svoje potraživanje najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa (faktički najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u APR-u). Takođe, u oglasu će biti navedeni i adresa sedišta društva, kao i adresa za prijem pošte (ukoliko su različite) na koju poverioci mogu dostaviti svoju prijavu potraživanja. Istim putem, društvo poziva sve svoje dužnike da ispune svoje obaveze prema društvu.
U odluci o likvidaciji društva, društvo je u obavezi da, između ostalog, imenuje i likvidacionog upravnika. Ukoliko društvo ne imenuje likvidacionog upravnika (ili više njih), tada svi dotadašnji zakonski zastupnici društva (ili jedan ukoliko je društvo imalo jednog direktora) postaju likvidacioni upravnici. Takođe, nakon započinjanja procesa likvidacije, menja se poslovno ime društva, na taj način što se na kraju dotadašnjeg poslovnog imena društva dodaje „u likvidaciji“.
- Likvidacioni upravnik
Verovatno se pitate zašto je zakonodavac uvrstio likvidacionog upravnika u čitav proces iako društvo ima zakonske zastupnike kao i šta je uloga samog likvidacionog upravnika u postupku likvidacije društva?
Likvidacioni upravnik je ključan u procesu likvidacije, s obzirom da od trenutka imenovanja preuzima ulogu zakonskog zastupnika društva i istu obavlja sve do potpunog ispunjenja postupka likvidacije. Takođe, imenovanjem likvidacionog upravnika, svim zastupnicima društva prestaju prava zastupanja društva. To znači da ukoliko je društvo imalo jednog ili više direktora, koji nisu imenovani kao likvidacioni upravnici (za šta ne postoje zakonske smetnje), tim direktorima prestaju da važe sva prava, pa tako i pravo da zastupaju društvo pred trećim licima i zaključuju pravne poslove u ime društva.
Likvidacioni upravnik je ovlašćen da preduzima radnje u cilju okončanja poslova započetih pre likvidacije, preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije (poput prodaje imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja od dužnika) i da vrši sve druge poslove u cilju sprovođenja likvidacije. Pored toga, likvidacioni upravnik ima obavezu da poznatim poveriocima društva, uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije i to najkasnije u roku od 15 dana od početka likvidacije. Ovim je zakonodavac nastojao da poznate i nesporne poverioce društva, oslobodi obaveze konstantnog proveravanja statusa svog dužnika, već je propisao da poznati poverioci moraju biti obavešteni o činjenici pokretanja postupka likvidacije, kako bi isti mogli blagovremeno da prijave svoja potraživanja. Dakle, centralna figura postupka likvidacije društva je likvidacioni upravnik društva, čiji cilj i svrha postojanja jeste da se postupak likvidacije sprovede do kraja, u skladu sa zakonom
Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika se takođe obavezno registruju pred APR-om.
- Radnje u postupku likvidacije
Sada, kada smo objasnili ulogu ključne figure u postupku likvidacije, vraćamo se na sam postupak likvidacije odnosno na postupak utvrđivanja svih obaveza društva.
Nakon što društvu budu prijavljena sva potraživanja, društvo je u obavezi da evidentira takve prijave i sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Ukoliko društvo osporava određeno potraživanje, isto je dužno da u roku od 30 dana od dana prijema takvog potraživanja, poverioca obavesti da osporava potraživanje uz navođenje obrazloženja zašto se potraživanje osporava, s tim što društvo ne može osporavati potraživanja poverilaca koja su već utvrđena izvršnom ispravom. Ukoliko društvo ospori potraživanje, Poverilac osporenog potraživanja je u obavezi da u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja pokrene postupak pred nadležnim sudom radi utvrđenja potraživanja i o tome obavesti društvo. Ukoliko ne postupi na navedeni način, poverilac je prekludiran da od društva dalje potražuje navedeno potraživanje. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije društva se ne prijavljuju i ista se moraju namiriti do okončanja likvidacije
Ukoliko se u toku postupka likvidacije ustanovi da društvo nema dovoljno imovine da namiri sva potraživanja poverilaca, tada se protiv društva pokreće stečajni postupak, a koji zahtev može podneti i sam likvidacioni upravnik.
Što se tiče računovodstvenog aspekta likvidacionog postupka, likvidacioni upravnvik je u obavezi da u roku od 30 dana od dana započinjanja likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj, te da ga u istom roku podnese ortacima/komplementarima/skupštini društva na usvajanje, a o kome mora biti odlučeno u naknadnom roku od 30 dana. Uz ovakav bilans, podnosi se i početni likvidacioni izveštaj koji sadrži listu prijavljenih potraživanja, listu priznatih potraživanja, listu osporenih potraživanja, podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva (uključujući i osporena potraživanja), vreme neophodno za sprovođenje likvidacije i neophodne radnje za sprovođenje likvidacije. Početni likvidacioni izveštaj, likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 150 dana od dana početka likvidacije. Početni likvidacioni izveštaj se usvaja od strane ortaka/komplementara/skupštine društva po istoj proceduri kao i početni likvidacioni bilans, s tim što likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca, niti sa isplatama članova društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja (ovo ne važi za tekuće obaveze društva).
- Radnje nakon isplate poverilaca
Ukoliko su svi poverioci društva isplaćeni, odnosno nema nepriznatih potraživanja i/ili nema sporova u vezi potraživanja, dakle sve obaveze društva su u potpunosti namirene, likvidacioni upravnik sačinjava:
- završni likvidacioni bilans;
- izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;
- Pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima kao i da su obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci;
- Predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka (ukoliko ga ima).
Likvidacioni ostatak je iznos sredstava (ili druge imovine) koji preostane nakon isplate poverilaca i namirenja svih obaveza društva i isti može biti raspodeljen ortacima/komplementarima/članovima ili akcionarima društva, u zavisnosti od odluke samog društva.
- Okončanje likvidacije
Postupak likvidacije društva se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije, nakon čega se društvo briše iz registra. Svakako, bitno je napomenuti da je za brisanje društva iz registra neophodno pribaviti potvrdu poreske uprave da društvo nema dugovanja za poreske obaveze, kao i potvrdu od strane lokalne samouprave na kojoj je registrovano sedište društva, da društvo nema dugovanja po osnovu javnih prihoda (poput eko taksi i slično). Tek po ishodovanju navedenih potvrda, koje pak ne smeju biti starije od 5 dana, može se podneti registraciona prijava za brisanje društva Agenciji za privredne registre.
Poslovne knjige i dokumenta obrisanog društva se moraju čuvati tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
- Zaključak
Dobrovoljna likvidacija društva predstavlja jedan od zakonom propisanih načina prestanka postojanja privrednog društva. Iako može delovati kao komplikovan proces, zapravo je likvidacija skup relativno jednostavnih pravila i uslova koji se moraju ispuniti kako bi privredno društvo bilo likvidirano i prestalo da postoji. Ovaj postupak je zakonodavac ustanovio u cilju zaštite interesa kako samih poverilaca društva, tako i u cilju zaštite interesa samih ortaka/komplementara/članova ili akcionara društva.
U praksi, dobrovoljna likvidacija se sprovodi u relativno kratkom roku (u zavisnosti od kompleksnosti samog društva), a troškovi samog postupka su značajno niži u odnosu na stečajni postupak koji se sprovodi kada je društvo nelikvidno. Svakako, navedena procedura zahteva angažovanje stručnjaka, između ostalog i iz redova advokata, a advokatska kancelarija Milošević Vam može ponuditi stručnu pomoć u svim postupcima prestanka privrednog društva, uključujući i dobrovoljnu likvidaciju.
