Društvene mreže postale su sastavni deo svakodnevnog života, ali istovremeno predstavljaju prostor u kojem se sve češće pojavljuju različiti oblici prevara i zloupotreba.
Prevare mogu imati različite oblike-od lažnih profila i lažnih nagradnih igara, preko lažnih oglasa za prodaju proizvoda, do poruka u kojima se traže lični podaci, podaci sa platnih kartica ili novčana uplata.
Posebno su česte prevare u kojima se izvršilac predstavlja kao prijatelj, član porodice, poznata ličnost ili druga institucija.
Kako da prepoznamo prevaru?
Poseban oprez je potreban kada poruka ili oglas:
•zahteva hitnu uplatu novca
•sadrži sumnjiv link koji vodi na nepoznatu stranicu
•zahteva podatke sa platne kartice, lozinke, ili verifikacione kodove
•kada je u pitanju sumnjiv link koji vodi na nepoznatu stranicu
•kada su u pitanju profili koji deluju neautentično
Veštačka inteligencija postala je novi alat prevaranata.
Uz pomoć AI alata moguće je kreirati uverljive sadržaje, kao i poruke koje izgledaju kao da potiču od osobe ili kompanije kojoj korisnik veruje.
Posebno su rizične prevare u kojima se imitira glas ili lik bliske osobe, predstavnika banke, uz zahtev za hitnu uplatu ili dostavljanje podataka.
Prevare na društvenim mrežama često su povezane i sa zloupotrebom podataka o ličnosti.
Fotografije, ime, kontakt podaci i drugi podaci mogu biti korišćeni bez znanja i saglasnosti lica, uključujući i kreiranje lažnih profila i lažno predstavljanje.
Zbog toga je važno voditi računa o tome koje se informacije objavljuju na društvenim mrežama i kome se omogućava pristup ličnim podacima.
U slučajevima kada postoji sumnja na nezakonitu obradu ili zloupotrebu podataka o ličnosti, zaštita se može ostvarivati i pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik vrši nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a lice čiji se podaci obrađuju ima pravo da, u skladu sa zakonom, zahteva pristup svojim podacima, njihovu ispravku ili brisanje, kao i da podnese pritužbu Povereniku ukoliko smatra da je došlo do povrede njegovih prava.
Ova mogućnost zaštite može biti posebno značajna u slučajevima kreiranja lažnih profila, neovlašćenog korišćenja fotografija, imena, kontakt podataka ili drugih podataka o ličnosti. Pored obraćanja Povereniku, lice može preduzeti i druge mere pravne zaštite, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.
Kako se zaštiti?
Pre otvaranja linka, plaćanja ili dostavljanja podataka potrebno je proveriti ko je pošiljalac i da li je ponuda autentična.
Lozinke treba redovno menjati, koristiti različite lozinke za različite naloge i uključiti dvofaktorsku autentifikaciju (2 FA) kada je dostupna.
Komunikaciju, oglase, profile, linkove i potvrde o uplati treba sačuvati, posebno ukoliko postoji sumnja da je došlo do prevare.
Vrlo je važno ne otvarati sumnjive linkove i ne preuzimati fajlove iz neproverenih izvora.
Šta učiniti ako ste prevareni?
Ukoliko je do prevare već došlo, važno je reagovati što pre. Potrebno je sačuvati sve relevantne dokaze, kao što su poruke, snimci ekrana, linkovi, podaci o profilu, oglasi, broj telefona, kao i potvrde o uplati ili drugi podaci koji mogu biti značajni za utvrđivanje okolnosti prevare.
Ukoliko je došlo do neovlašćene transakcije ili zloupotrebe platne kartice, potrebno je bez odlaganja obavestiti banku i preduzeti odgovarajuće mere radi zaštite računa i sredstava. Takođe, sporni profil, oglas ili sadržaj potrebno je prijaviti društvenoj mreži na kojoj se prevara dogodila.
U zavisnosti od načina izvršenja, prevare putem društvenih mreža mogu predstavljati oblik visokotehnološkog kriminala. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje organizaciju i nadležnost posebnih državnih organa za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za krivična dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja pojavljuju računari, računarski sistemi, računarske mreže ili računarski podaci.
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i nadležni organi Ministarstva unutrašnjih poslova imaju značajnu ulogu u otkrivanju i procesuiranju ovakvih krivičnih dela. Zbog toga je, pored prijavljivanja spornog sadržaja društvenoj mreži, važno razmotriti i obraćanje nadležnim državnim organima kada postoji sumnja da je izvršeno krivično delo.
Pravovremeno prijavljivanje može biti od značaja za prikupljanje i očuvanje elektronskih dokaza, utvrđivanje identiteta učinioca i preduzimanje drugih radnji u skladu sa zakonom. Zbog toga oštećeno lice ne bi trebalo da briše poruke, razgovore, profile, oglase ili druge podatke koji mogu predstavljati dokaz.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, mogu postojati različiti oblici pravne zaštite. Pravovremena reakcija, pravilno čuvanje dokaza, obaveštavanje banke, prijavljivanje spornog sadržaja i obraćanje nadležnim organima predstavljaju važne korake u zaštiti prava i interesa oštećenog lica.
Prevencija i oprez pri korišćenju društvenih mreža, zajedno sa pravovremenom reakcijom kada do prevare dođe, predstavljaju osnovne mere za smanjenje rizika i zaštitu od posledica visokotehnološkog kriminala.
