Na portalu Forbes Srbija objavljen je naš novi članak, koji je napisala koleginica Lidija Marković, a koji se bavi pravnim rizicima sve šire upotrebe algoritama za određivanje cena, ali i praktičnim koracima koje kompanije mogu preduzeti kako bi te rizike prepoznale i umanjile.
Softveri koji prate tržišne podatke, ponašanje konkurenata, potražnju i druge parametre omogućavaju kompanijama da gotovo trenutno prilagođavaju svoje cene. Međutim, upravo takve mogućnosti otvaraju pitanje da li algoritmi mogu olakšati usklađivanje cena konkurenata čak i kada između njih ne postoji tradicionalni dogovor. Ovo pitanje već je privuklo pažnju evropskih regulatora, koji sve više ispituju način funkcionisanja algoritama, izvore podataka koje koriste, kao i slučajeve u kojima više konkurenata koristi istu platformu ili softversko rešenje.
Takav razvoj prakse posebno je značajan i za domaće kompanije. Srpsko pravo konkurencije zabranjuje neposredno i posredno usklađivanje cena kroz restriktivne sporazume i usaglašene prakse, dok domaći pravni okvir, pod određenim uslovima, predviđa i krivičnu odgovornost za zaključenje restriktivnih sporazuma kojima se određuju cene.
Da li korišćenje softvera od strane konkurenata može dovesti do nedozvoljene koordinacije? Gde se nalazi granica između efikasnog korišćenja tehnologije i povrede prava konkurencije i kako kompanije mogu upravljati ovim novim pravnim rizicima? Više pročitajte u članku za Forbes Srbija.