Zakon o digitalnoj imovini (“Zakon”) je stupio na snagu 29. decembra 2020. godine, a počeo da se primenjuje šest meseci nakon toga, međutim, do danas mnogima je ostalo nerazjašnjeno može li se digitalna imovina, konkretno – virtuelne valute, koristiti kao sredstvo plaćanja, odnosno, ima li istu funkciju kao fiat valute (dinari, evri, dolari, marke, itd.).
Odgovor je kratak, i bar za sada, u Srbiji nije podložan drugačijim tumačenjima – ne, digitalna imovina nije sredstvo plaćanja, nezavisno od činjenice je li reč o virtuelnim valutama (što je slučaj sa popularnim Bitcoinima), ili je pak reč o tokenima (NFT tokeni su najpoznatiji primer).
Naime, Zakon digitalnu imovinu definiše kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim u retkim, i uvek naznačenim situacijama.
Nadalje, virtuelne valute, ili poznato – kriptovalute, definisane su kao vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Dakle, iz samo ove dve definicije možemo zaključiti da:
- se digitalna imovina može koristiti kao sredstvo razmene;
- virtuelne valute ne izdaje niti njihovu vrednost garantuje centralna banka, odnosno, drugi organ javne vlasti (na šta je Narodna Banka Srbije više puta ukazala);
- virtuelne valute nemaju pravni status novca ili valute.
Dodatno, Zakon o deviznom poslovanju jasno navodi da su sredstva plaćanja u Republici Srbiji samo dinar i strana sredstva plaćanja, u koja spadaju devize i efektivni strani novac, isključujući time virtualne valute kao dozvoljeno sredstvo plaćanja.
Dakle, virtualne valute u Republici Srbiji mogu se koristiti isključivo kao sredstvo razmene, dok uvek ostaje mogućnost da budu konvertovane preko ovlašćenih pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom i transferisane na bankovni račun kao fiat valute, nakon čega će se njima moći slobodno raspolagati.
Svakako, ne treba zaboraviti poreski aspekt i inovacije koje je u tom pogledu Zakon doneo u Srbiju, uslovljavajući promene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezima na imovinu i Zakona o PDVu
- Kapitalna dobit
Pravno lice koje ostvari kapitalni dobitak prodajom digitalne imovine uključuje iznos kapitalnog dobitka u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica.
Međutim, ono neće biti u obavezi da iznos kapitalnog dobitka uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica ukoliko je reč o pravnom licu koje ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koje je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom
Dodatno, oslobođenje postoji ako pravno lice u istom poreskom periodu kada je prodalo digitalnu imovinu uloži novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital rezidentnog obveznika ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji.
U slučaju fizičkih lica poresko oslobođenje od 50% poreza na kapitalni dobitak postoji u slučaju da obveznik koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Srbije, odnosno u kapital investicionog fonda čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike.
Obvezniku fizičkom licu koji u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži za navedene namene, izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalni dobitak.
Međutim, ukoliko privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava.
- PDV
Prenos i prodaja virtuelnih valuta (dakle, ne i digitalnih tokena) su oslobođeni od PDV-a, bez prava na odbitak prethodnog poreza.
- Porezi na imovinu
Porez na nasleđe i poklon digitalne imovine ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%.
U ostalim slučajevima, obveznici koji se nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe ili poklon plaćaju po stopi od 2,5%.
Situacija u svetu
Kriptovalute i mogućnost njihovog korišćenja u svrhu plaćanja još su tema mnogih polemika širom sveta. Neki veruju da treba razmišljati u pravcu da se one koriste kao sredstvo plaćanja – pa su tako El Salvarod i Centralnoafrička Republika bile predvodnice uvrstivši ih u svoje službene valute, dok brojni pak smatraju da ovo predstavlja znatni rizik za monetarni sistem zemlje, naročito uzimajući u obzir njihovu veliku volatilnost.
Bez zauzimanja stava u pogledu ovog pitanja, možemo zaključiti da, bez obzira što digitalna imovina u Srbiji nije zvanično sredstvo plaćanja, ipak daje zanimljive poslovne mogućnosti za kriptoentuzijaste.
