Obavljanje delatnosti organizovanja turističkih putovanja uređeno je Zakonom o turizmu i rezervisano je za subjekte koji imaju licencu za njeno obavljanje, te su uredno upisani u Registar turizma kao turistička agencija – organizator putovanja.
Zakonodavstvo ne zabranjuje da i drugi subjekti – poput fizičkih lica, škola ili udruženja organizuju putovanja, pod uslovom da se time ne bave kao delatnošću u smislu Zakona o turizmu. U tim slučajevima, kada je organizovanje putovanja jednokratna ili povremena aktivnost, primenjuju se i opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Ugovor o organizovanju putovanja paralelno je uređen Zakonom o zaštiti potrošača („Zakon“) i Zakonom o obligacionim odnosima. U daljem tekstu biće razmotrena rešenja Zakona, koji kao noviji i specijalan zakon ima prednost u primeni u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Na neuređena pitanja primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.
Ugovorom o organizovanju putovanja („Ugovor“), organizator putovanja („Organizator“) se obavezuje da putniku pribavi turističko putovanje, odnosno kombinaciju dve ili više različitih turističkih usluga za svrhe istog putovanja („paket aranžman“), dok se putnik obavezuje da plati jedinstvenu (paušalnu) cenu.
Reč je o ugovoru koji obuhvata sve usluge iz programa putovanja, kao i posebne zahteve putnika, koje čine neodvojiv deo neophodan za realizaciju putovanja, sa jasno naznačenim početkom i završetkom putovanja. Paket aranžman se prodaje po jedinstvenoj prodajnoj ceni i čine ga opšti uslovi putovanja, program putovanja, potvrda o putovanju, vaučer i dr.
U skladu sa Zakonom, paket aranžman predstavlja unapred ili na zahtev putnika osmišljenu kombinaciju najmanje dve različite usluge putovanja, koje:
- traju duže od 24 časa, ili traju kraće, ali uključuju najmanje jedno noćenje,
- se prodaju po jedinstvenoj ukupnoj ceni
Usluge putovanja, u smislu Zakona obuhvataju:
- prevoz putnika,
- smeštaj koji se ne pruža u okviru prevoznog sredstva namenjenog prevozu putnika,
- iznajmljivanje automobila i drugih motornih vozila,
- druge turističke usluge koje nisu sastavni deo neke od prethodnih, a koje predstavljaju značajan deo paket aranžmana.
Zakonom je izričito propisana pismena forma ugovora. Nakon potpisivanja, Organizator je dužan da putniku preda najmanje jedan potpisani primerak ugovora.
Putnicima se obezbeđuje pojačana pravna zaštita u smislu Zakona, budući da Organizatora tereti obaveza predugovornog obaveštavanja putnika o svim relevantnim činjenicama koje se odnose na putovanje. To uključuje prodajnu cenu iskazanu u jedinstvenom iznosu, koja pored usluga predviđenih programom putovanja obuhvata i sve dodatne troškove, uključujući poreze, takse, i ostale izdatke koji predstavljaju nužan preduslov za realizaciju putovanja. Takođe, putnik mora biti obavešten i o postojanju dobrovoljnog ili obaveznog osiguranja koje pokriva troškove raskida Ugovora od strane putnika.
Po zaključenju Ugovora, svi elementi koji su bili predmet obaveze predugovornog obaveštavanja postaju pravno obavezujući za Organizatora, osim ako se ugovorne strane izričito nisu drugačije saglasile. Ukoliko Organizator prethodno ne obavesti putnika o troškovima koji nisu uključeni u jedinstvenu cenu turističkog putovanja, putnik neće biti obavezan da te troškove snosi.
Još jedna od specifičnosti Ugovora jeste pravo putnika da ustupi ugovor drugom licu najviše 7 dana pre otpočinjanja putovanja. U tom slučaju, Organizator zaključuje novi ugovor, a putnik i drugo lice solidarno odgovaraju za isplatu neisplaćenog dela cene putovanja, kao i za troškove uzrokovane ustupanjem ugovora.
Zakon dodatno predviđa mogućnost izmene ugovornih odredaba u fazi koja prethodi putovanju. U tom smislu, Organizator može povećati ugovorenu cenu putovanja isključivo ako je tako izričito ugovoreno, a zajedno sa time, uz obavezno predviđeno pravo putnika na srazmerno umanjenje cene. Navedeno se odnosi na situacije promene troškova prevoza (usled promena cena goriva ili energije), taksi (npr. boravišnih, avio-taksi) ili deviznog kursa, uz dodatnu obavezu Organizatora da o tome putnika obavesti najkasnije 20 dana pre početka putovanja. Jednostrana promena cene moguća je samo ako ne prelazi 8% ukupne cene putovanja.
Organizator ima pravo da jednostrano raskine Ugovor pre početka putovanja u dva slučaja:
- Ako je broj prijavljenih putnika manji od minimalnog broja predviđenog Ugovorom, pod uslovom da o raskidu blagovremeno obavesti putnika, i to najmanje:
- 20 dana pre početka putovanja za paket aranžmane duže od šest dana;
- 7 dana pre početka putovanja za paket aranžmane između dva i šest dana;
- 48 sati pre početka putovanja za paket aranžmane kraće od dva dana.
- Ako je Organizator onemogućen da izvrši Ugovor zbog okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći ili otkloniti, a koje bi, da su postojale u vreme zaključenja ugovora, predstavljale opravdan razlog da ugovor ne zaključi.
Posledica odustanka od Ugovora na strani Organizatora jeste obaveza povrata svih uplaćenih sredstava putniku u roku od 14 dana. U tom slučaju potraživanje putnika ne predstavlja potraživanje po osnovu naknade štete u smislu člana 115. Zakona, već potraživanje koje se pravno kvalifikuje kao sticanje bez osnova, u smislu člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, uplatom sredstava na osnovu zaključenog ugovora, pravni osnov je postojao, ali je naknadno otpao usled nemogućnosti realizacije ugovora. Kako nijednim zakonom nije predviđen poseban rok zastarelosti za ovakav tip potraživanja, primenjuje se opšti desetogodišnji rok iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.
U skladu sa Zakonom, eventualno nastali spor između putnika i Organizatora kvalifikuje se kao potrošački. Shodno članu 45. Zakona o parničnom postupku, u potrošačkim sporovima, pored suda opšte nadležnosti, mesno je nadležan i sud prema prebivalištu, odnosno boravištu potrošača. Potrošač u tom smislu ima pravo izbora, čime se dodatno štiti njegova procesna pozicija kao slabije ugovorne strane u obligacionom odnosu.
Organizator je odgovoran za saobraznost svih turističkih usluga obuhvaćenih paket aranžmanom, nezavisno od toga da li ih pruža neposredno ili preko angažovanih trećih lica. Oslobađanje od odgovornosti za neispunjenje, nepotpuno ispunjenje ili kašnjenje sa ispunjenjem je moguće isključivo ukoliko dokaže da je do nesaglasnosti došlo usled:
- ponašanja putnika koje se može smatrati propustom;
- radnji ili propusta trećeg lica koje nije povezano sa izvršenjem ugovornih obaveza od strane Organizatora;
- nastupanja nepredviđenih i vanrednih okolnosti koje su sprečile uredno izvršenje ugovorenih obaveza.
Regulisanje delatnosti organizovanja turističkih putovanja jasno odražava zakonodavnu tendenciju za standardizacijom tržišta turizma, uz istovremeno jačanje pravne sigurnosti na strani potrošača.
Istovremeno, koncept predugovornog informisanja i precizna definicija paket aranžmana predstavljaju mehanizme za unapređenje nivoa transparentnosti i odgovornosti u pružanju turističkih usluga. U tom smislu, organizator putovanja se ne posmatra isključivo kao posrednik, već i kao pravno odgovoran subjekt čija obaveze nisu samo komercijalne prirode, već uključuju i dužnost postupanja u najboljem interesu putnika.
