Izgradnja objekata za proizvodnju, transformaciju, distribuciju i prenos električne energije, odnosno elektroenergetskih objekata u Republici Srbiji predstavlja oblast regulisanu širokim dijapazonom propisa iz različitih oblasti. Kao najznačajniji propis u oblasti planiranja i izgradnje neizostavan je Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akti doneti u skladu sa njim. U grupu propisa kojom je uređena oblast energetike spadaju Zakon o energetici, a od skora i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok se oblast zaštite životne sredine vezano za izgradnju elektroenergetskih objekata pretežno reguliše Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Iako izgradnja elektroenergetskih objekata podrazumeva standardne faze građenja (pribavljanje lokacijskih uslova, izradu tehničke dokumentacije, građevinske dozvole, prijavu radova itd.) za realizaciju ovakvih projekata postoje i određene specifičnosti.
- Energetska dozvola
Investitor pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole mora pribaviti energetsku dozvolu i to prema uslovima koje propisuje Zakon o energetici i koji su bliže uređeni Pravilnikom o energetskoj dozvoli.
Tako se prema Zakonu o energetici propisuje da se energetska dozvola podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a ista se mora pribaviti za objekte za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više, objekte za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni resurs koriste vodu, objekte za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama, itd., pri čemu energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
- Procena uticaja na životnu sredinu
Izrada procene uticaja na životnu sredinu je obavezna za postrojenja za proizvodnju električne energije, vodene pare, tople vode, tehnološke pare ili zagrejanih gasova, upotrebom svih vrsta goriva, kao i postrojenja za pogon radnih mašina (termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i ostali uređaji za sagorevanje uključujući i parne kotlove) sa snagom od 50 MW ili više.
Procena uticaja na životnu sredinu može se zahtevati za prethodno navedena postrojenja čija je snaga od 1 do 50 MW, za postrojenja za proizvodnju energije iz hidropotencijala snage preko 2 MW, farme vetrenjača ukupne snage preko 10 MW, pri čemu se za postrojenja čija je snaga manja od navedenih ne zahteva izrada procene uticaja na životnu sredinu.
- Građevinska dozvola i odgovarajuće pravo na zemljištu
Kao jedna od najznačajnijih specifičnosti kod izgradnje elektroenergetskih objekata ogleda se u uslovima koji se tiče odgovarajućeg prava na zemljištu.
U tom smislu, radi izgradnje elektroenergetskog objekta kao odgovarajuće pravo na zemljištu nije previđeno samo pravo svojine i pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, već to može biti i pravo stečeno na osnovu:
- ugovora o ustanovljavanju prava službenosti;
- ugovora o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima;
- ugovora o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta;
- rešenja o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom na tom zemljištu za tu namenu, konačno u upravnom postupku;
- pravnosnažnog rešenja vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu za tu namenu.
Pored ovih dokaza Zakon o planiranju i izgradnji ostavlja mogućnost investitoru da kao dokaz o regulisanim imovinsko-pravnim odnosima dostavi popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta, odnosno izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti, a može se i formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup tom objektu.
Dodatno, ono što je karakteristično za izgradnju elektroenergetskih objekata je i to što se za razliku od drugih vrsta objekata oni, osim na građevinskom, mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu, bez obzira na katastarsku klasu poljoprivrednog zemljišta, kao i na šumskom zemljištu, u oba slučaja bez potrebe pribavljanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
- Licenca za obavljanje energetske delatnosti
Zakon o energetici propisuje da se u slučaju energetskih objekata snage 1 MW ili više mora pribaviti licenca za obavljanje energetske delatnosti. Iako izdavanje navedene licence nije obavezno za proizvodnju električne energije u objektima ukupne snage do 1 MW, ista će morati da se pribavi ukoliko isti energetski subjekt proizvodnju električne energije vrši u dva ili više energetskih objekata čija ukupna odobrena snaga prelazi snagu od 1 MW.
Licenca je neprenosiva i izdaje se za svaku energetsku delatnost posebno na period od 10 godina, dok se za proizvodnju električne energije, kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i proizvodnju toplotne energije izdaje na period od 30 godina, s tim da se može produžiti.
Postupak za izdavanje licence se sprovodi nakon izgradnje objekta, tj. onda kada je za objekat izdata upotrebna dozvola, kada se utvrdi da objekat i ostali uređaji i instalacije ispunjavaju uslove utvrđene tehničkim propisima, da podnosilac zahteva ispunjava uslove u pogledu angažovanja stručnog kadra, i da su drugi propisani uslovi ispunjeni.
