Zakon o privrednim društvima Republike Srbije („ZPD“) predviđa različite forme organizovanja privrednih subjekta, pri čemu je kao jedan od najčešćih društvo s ograničenom odgovornošću („DOO“).
ZPD propisuje da je prenos udela u DOO slobodan, osim ako zakonom ili osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
Prenos udela u DOO može biti izvršen na različite načine, kao na primer putem ugovora o kupoprodaji, ugovora o poklonu, razmenom ili nekim drugim ugovorom kojim se stvara obaveza prenosa udela sa trenutnog člana na sticaoca.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon udela u pravnom licu i hartija od vrednosti.
Prenos uz naknadu udela u pravnom licu nije predmet ni oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.
U zavisnosti od toga ko su učesnici u postupku prenosa udela u DOO, poreski tretman istog regulisan je Zakonom o porezu na dohodak građana („ZOPDG“) ili Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („ZOPDP“).
Prenos udela od strane fizičkog lica i odredbe ZOPDG
Prilikom prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti uz naknadu ostvaruje se kapitalni dobitak, odnosno gubitak.
Konkretno, kapitalni dobitak, odnosno gubitak predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene udela.
Kako bi se utvrdilo postojanje eventualnog kapitalnog dobitka potrebno je utvrditi i nabavnu cenu, pa se nabavnom cenom smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti.
Tako se na primer nabavnom cenom, ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem, smatra cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, a ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa.
U skladu sa ZOPDG, obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice (rezident i nerezident), pa tako i kada nerezident prenese prava, udele ili hartije od vrednosti koji se nalaze u Srbiji, i ukoliko ostvari kapitalni dobitak po tom osnovu u obavezi je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje kapitalnog dobitka ili gubitka i ukoliko je po tom osnovu ostvario kapitalni dobitak da plati porez.
Pored situacija kojima se reguliše obaveza plaćanja poreza na kapitalni dobitak, navedenim zakonom posebno je propisano da se kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom neće smatrati razlika nastala prenosom udela u situacijama kao što je prenos udela koji je stečen nasleđem, prenos udela koji se vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji, kao i u situaciji prenosa udela koje je obveznik imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina.
Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%.
Poreska prijava poreza na kapitalni dobitak podnosi se od strane poreskog obveznika u roku od 30 dana od dana kada je ostvario ili započeo ostvarivanje prihoda po osnovu prenosa stvarnih prava na nepokretnostima, autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine i udela u kapitalu pravnih lica.
S obzirom na to da poreska obaveza nastaje ostvarivanjem prihoda od prenosa, u slučaju da se ta naknada ostvaruje u ratama tada se kapitalni dobitak utvrđuje u odgovarajućoj srazmeri za svaku ratu.
Prenos udela od strane pravnog lica i odredbe ZOPDP
U slučaju prodaje ili drugog prenosa uz naknadu udela od strane rezidentnog pravnog lica, nastaje obaveza utvrđivanja kapitalnog dobitka. Dakle, ova obaveza postoji ne samo u slučaju prenosa udela uz novčanu naknadu, već i u slučaju prenosa uz nenovčanu naknadu (na primer, putem razmene za drugo pravo).
Kapitalni dobitak se uključuje u poreski bilans obveznika i oporezuje po stopi od 15% – odnosno, u slučaju otuđenja udela od strane domaćeg pravnog lica, ne podnosi se posebna poreska prijava prilikom otuđenja, već je kapitalni dobitak obuhvaćen i oporezovan kroz poreski bilans za period u kome je došlo do prenosa uz naknadu.
Sa druge strane, prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari na teritoriji Srbije po osnovu kapitalnih dobitaka od otuđenja udela je predmet oporezivanja po stopi od 20%. Međutim, u ovim slučajevima postoji izuzetak u slučaju da je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja drukčije uređeno.
Poreski tretman prenosa udela bez naknade
U pogledu poreskog aspekta prenosa udela bez naknade sa jednog na drugo lice, ne plaća se porez na kapitalni dobitak, porez na poklon, kao ni i porez na prenos apsolutnih prava;
Međutim, u određenim situacijama nastaje obaveza plaćanja poreza na zaradu, kao i doprinosa za socijalno osiguranje, primera radi kod prenosa udela sa privrednog društva na fizičko lice koje je zaposleno u tom privrednom društvu ili u situaciji prenosa udela kada privredno društvo svoj udeo u drugom privrednom društvu prenese na fizičko lice – osnivača koji je radno angažovan u društvu prenosiocu, ili je angažovan na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora.
Prenos udela bez naknade sa privrednog društva na fizičko lice koje nije u radnom odnosu kod tog privrednog društva, pri čemu takav prenos udela predstavlja ekvivalent za neki rad tog fizičkog lica, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njegovu aktivnost u korist prenosioca udela, po svojoj prirodi predstavlja dohodak fizičkog lica i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana kao ostali prihod.
