Upustiti se u novi poslovni poduhvat je uzbudljivo, međutim dolazi sa raznim izazovima. Sigurno, jedan od najbitnijih izazova je razumevanje zakona i pravila sa kojima vaš startap treba da se uskladi. Pitanja kao što su registrovanje kompanije, prava intelektualne svojine, zapošljavanje radnika, poštovanje poreskih obaveza i sl. mogu biti zbunjujuća za privrednog subjekta da ih razume.
Startapi i u Republici Srbiji dobijaju sve veću pažnju poslednjih godina. Njihov broj je u porastu i oni su sada široko prepoznati kao važni motori za ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta.
Jednostavno rečeno, startap je kompanija u ranoj fazi poslovanja. Startape obično karakteriše mali broj zaposlenih, ograničena istorija poslovanja i fokus na inovacijama i rastu.
U ovom članku ćemo govoriti o najvažnijim zakonskim pitanjima koje treba da znate kada se upuštate u novi poslovni poduhvat u Republici Srbiji.
- Izbor pravne forme i registrovanje kompanije
Izbor odgovarajuće pravne forme vašeg startapa svodi se na izbor između društva sa ograničenom odgovornošću („DOO“) i preduzetnika.
Kako izabrati između njih?
Preduzetnik odgovara za sve svoje obaveze celokupnom ličnom imovinom (uključujući i imovinu stečenu obavljanjem samostalne delatnosti). U pogledu dugovanja za poreze i doprinose, svi punoletni članovi domaćinstva preduzetnika supsidijarno odgovaraju za obaveze preduzetnika koje proizilaze iz obavljanja samostalne delatnosti (član 157. Zakona o porezu na dohodak građana).
Sa druge strane, članovi DOO-a ne odgovaraju za obaveze kompanije ličnom imovinom članova, već isključivo imovinom kompanije. Članovi mogu da odgovaraju svojom ličnom imovinom u slučaju probijanja pravne ličnosti i to ukoliko imovinu kompanije koriste za svoje lične potrebe, što predstavlja poseban oblik odgovornosti propisan Zakonom o privrednim društvima.
Preduzetnik može da se prijavi za paušalno oporezivanje, ali mora da ima šifru pretežne delatnosti koja mu omogućava da se smatra paušalnim. Ukoliko ispunjava uslove za paušalno oporezivanje, preduzetnik će plaćati poreze i tri vrste doprinosa na osnovu utvrđene poreske osnovice koju utvrđuje Poreska uprava. Preduzetnik može da zadrži status obveznika paušalnog poreza sve dok njegov godišnji promet ne prelazi iznos od 6.000.000 RSD. Kada dođe do prekoračenja ovog praga, preduzetnik je u obavezi da počne da vodi poslovne knjige i da plaća poreze i doprinose na osnovu stvarnog prihoda, bez obzira na šifru svoje pretežne delatnosti (preduzetnik knjigaš). Ukoliko prihodi preduzetnika za prethodnih 12 meseci (računajući od današnjeg dana 12 meseci unazad) premašuju iznos od 8.000.000 RSD, preduzetnik mora da se registruje za plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV).
DOO je u obavezi da plati porez na dobit u iznosu od 15%. Takođe, član prvo mora da plati porez na dividendu u iznosu od 15% (ukoliko želi da izvuče profit iz kompanije) što podrazumeva da član, da bi mogao da izvuče profit, mora dva puta da plati porez od 15% i to jednom na dobit i drugi put na dividendu.
Test samostalnosti predstavlja bitnu razliku između DOO-a i preduzetnika. Test se sastoji od zbira kriterijuma navedenih u Zakonu o porezu na dohodak fizičkih lica na osnovu kojih poreski organ, u slučaju revizije, utvrđuje da li je preduzetnik zaista samostalan/nezavisan ili njegovo poslovanje zavisi od njegovog najvećeg klijenta. Poseban rizik predstavlja test samostalnosti, jer može učiniti poslovanje praktično nerentabilnim – Ukoliko se utvrdi da preduzetnik nije samostalan, prihod koji preduzetnik ostvari od tog klijenta oporezuje se kao „ostali prihodi“ – 20% od bruto prihoda bez odbitka za normirane troškove. Ovakvo pravilo se ne primenjuje na DOO.
Na kraju treba reći da ne postoji unapred tačan odgovor na pitanje koja je pravna forma bolja jer to zavisi od ciljeva koje ste postavili za svoj startap. Međutim, može se izvući jednostavno pravilo: preduzetnik je bolje rešenje za privredne subjekte koji ne planiraju preterano da „šire“ svoje poslovne aktivnosti.
- Prava intelektualne svojine
Za svaki poslovni poduhvat, intelektualna svojina predstavlja vrlo važnu imovinu. Žigovi, autorska prava, patenti, poslovne tajne, dizajni itd. su vrste intelektualne svojine i kao i svaka druga svojina, za privrednog subjekta je veoma važno da je čuva. Neophodno je da vaš startup registruje i zaštiti svoja intelektualna prava jer to sprečava druge da ukradu renome vaše kompanije i ideje koje ste uspostavili brendiranjem.
Za privrednog subjekta, proces zaštite intelektualnih prava može biti kompleksan. Da bi zaštitili poslovnu tajnu i poverljive podatke, poslodavci često zaključuju sa zaposlenima ugovore o poverljivosti podataka. Nužno je da osoblje i drugi saradnici razumeju važnost zaštite intelektualne svojine i da su takođe upoznati sa svim uspostavljenim protokolima i/ili smernicama za njenu zaštitu. Na početku, važno je obezbediti da se prava intelektualne svojine prenesu u korist kompanije od svih njenih osnivača, izvođača, zaposlenih, domaćih i stranih subjekata. Ovo iziskuje zaključenje sporazuma sa gorenavedenim subjektima po osnovu kog se sva prava intelektualne svojine prenose na kompaniju. Prava intelektualne svojine predstavlja nešto o čemu treba da budete veoma jasni i precizni jer previđanje ove stavke može ozbiljno da ugrozi mogućnost vaše kompanije da zaštiti svoju imovinu.
- Radno pravo
Usklađenost sa zakonima o radu je od bitnog značaja za svaku novu kompaniju, nevezano od njene veličine. Kada dođe do osnivanja kompanije i kada ste zaposlili radnike da rade za vašu kompaniju, po automatizmu dolazi do primene nekoliko propisa iz oblasti radnog prava.
Tim propisima je uređena, između ostalog, minimalna zarada, porodiljske naknade, nedeljni praznici, seksualno uznemiravanje, isplata bonusa, i neophodno je da uskladite vaše poslovanje sa svim od navedenih. Posedovati dobro osmišljenu i pripremljenu politiku poslovnog ponašanja (zaposlenih) može biti glavna prednost za startap kompanije jer upravo ona može biti ključ za privlačenje i zadržavanje dobrih radnika.
Pre nego što zaposlite bilo koje lice, vaš startup mora da pripremi i potom zaključi ugovore o radu sa detaljima o uslovima i odredbama zapošljavanja. U ugovoru se moraju navesti detalji u vezi sa opisom posla, nadoknadom, drugim povezanim beneficijama i sl. Isto tako u ugovoru se može navesti niz klauzula u svrhu zaštite interesa startapa – kao što je sprečavanje zaposlenih da osnivaju konkurentske kompanije, zabrana zaposlenima da vrše bilo kakva prava u vezi sa predmetom zaštićenim pravom intelektualne svojine koji je nastao/razvijen tokom trajanja radnog odnosa (kao što je gore pomenuto).
Takođe, ukoliko ste kompanija koja želi da stimuliše i pospeši angažovanje sopstvenih zaposlenih i zavredi njihovu lojalnost, a sa druge strane sebi da obezbedi dugoročno zadržavanje kvalitetnih kadrova koji će zajedno sa kompanijom rasti i razvijati se, onda je finansijski instrument – pravo na sticanje udela jedan od pravnih instituta koje treba razmotriti.
- Zaključak
Pokretanje biznisa predstavlja značajan poduhvat i na prvu može da izgleda kako nema dovoljno sati u danu da se sve u završi, stoga je neophodno imati odgovarajuću pravnu podršku koja će vas bezbedno sprovoditi kroz svaku fazu u skladu sa poznatom poslovicom – “Bolje sprečiti nego lečiti“.
