Kooptacija člana Odbora poverilaca bez sazivanja Skupštine poverilaca

Odbor poverilaca („Odbor“) predstavlja stečajne i razlučne poverioce u stečajnom postupku koji su regulisani Zakonom o stečaju[1] („Zakon“). Osnovno pravilo zasedanja odbora je da članovi zastupaju interese svih poverilaca, a ne samo sopstvene interese. Broj članova Odbora mora biti neparan, ali ne veći od sedam.

Dešava se da član Odbora da ostavku, namiri svoja potraživanja, bude razrešen ili izgubi pravnu sposobnost. U takvim slučajevima mora se imenovati novi član Odbora, kako bi Odbor mogao da nastavi sa radom u punom kapacitetu.

Prema Zakonu, članove Odbora imenuje Skupština poverilaca, ali Zakon takođe dozvoljava da Odbor kooptira novog člana kako bi popunio prazno mesto.

Prilikom kooptacije u stečajnom postupku potrebno je voditi računa da li se kooptira član koji je izabran iz reda stečajnih ili razlučnih poverilaca. Treba imati u vidu da, pre izmena i dopuna iz 2017. godine, Zakon nije dozvoljavao da razlučni poverioci budu članovi Odbora, što znači da se na stečajne postupke inicirane pre 2017. godine primenjuju drugačija pravila.

Za stečajne poverioce Zakon propisuje sledeće:

Ako stečajni sudija ili Skupština poverilaca razreši člana Odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca ili član Odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca da ostavku na članstvo u tom Odboru ili ako članu Odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca prestane članstvo u tom odboru, Odbor poverilaca može da kooptira novog člana iz reda stečajnih poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja Skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog Odbora.

Za razlučne poverioce važi sledeće:

Ako razlučni poverioci, u roku od 30 dana od dana prestanka članstva u Odboru, ne izaberu člana Odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i u istom roku o tome ne obaveste stečajnog sudiju i Odbor poverilaca, Odbor poverilaca može da kooptira novog člana Odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, odnosno stečajnih poverilaca ako nijedan razlučni poverilac ne prihvati takav izbor, kome mandat traje do prvog narednog sastanka razlučnih poverilaca na kojem će se izabrati novi član Odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.

Kooptacija člana Odbora ima cilj da ubrza stečajni postupak pružajući mogućnost Odboru da bez sazivanja Skupštine poverilaca izabere novog privremenog člana. Da zakonodavac nije ostavio mogućnost kooptacije nedostajućeg člana, za biranje novog člana odbora bilo bi potrebno da se sazove nova skupština poverilaca od strane predsednika skupštine poverilaca, a na predlog stečajnih poverilaca. Ako predsednik skupštine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanja predloga stečajnih poverilaca ne zakaže skupštinu poverilaca, stečajni poverioci čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca mogu da zakažu skupštinu poverilaca i predlože dnevni red. Ovakav način biranja nedostajućih članova odbora bi iziskivao mnogo više vremena i dodatne troškove, što svakako nije u skladu sa ciljem vođenja stečajnog postupka.

Nakon kooptiranja, član ima puna prava izlaganja, glasanja i prisustvovanja, odnosno deluje kao punopravni član Odbora, sa svim privilegijama i odgovornostima koje se vezuju za njegovu poziciju člana Odbora.

U nastavku smo odgovorili na pitanja koja su u vezi sa kooptacijom članova Odbora do sada postavljena u praksi privrednih sudova.

  1. Može li jedini preostali član Odbora poverilaca koji je prethodno kooptiran vršiti kooptiranje novih članova ili se mora sazvati Skupština poverilaca?

U praksi se postavilo pitanje kada Odbor ima tri člana, a pre sazivanja sednice Skupštine poverilaca dva člana odbora poverilaca su dala ostavku, da li taj jedan preostali član Odbora može da kooptira nove članove.

Praksa je stanovišta da u ovakvoj situaciji preostali član Odbora poverilaca ne može da vrši kooptiranje novih članova, budući da je Odbor poverilaca kolegijalan organ, te kooptiranje može da vrši samo Odbor poverilaca kao organ stečajnog postupka, a ne član Odbora. Ovo je potvrđeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda, održanoj 12. i 14. novembra 2013. godine.

  1. Da li je dozvoljeno kooptiranje izvršeno od strane parnog broja članova Odbora poverilaca?

Iako je Zakonom o stečaju predviđeno da broj članova Odbora poverilaca mora biti neparan i ne veći od sedam, intencija zakonodavca nije bila da onemogući kooptiranje člana u slučaju da ostane paran broj članova Odbora poverilaca. Zaključak je da je kooptiranje moguće i u slučaju da Odbor poverilaca ima paran broj članova. Ovo je potvrđeno Presudom Privrednog apelacionog suda, br. Pvž 290/2019 od 27. juna 2019. godine.

  1. U slučaju otkupa potraživanja od člana Odbora poverilaca stečajnog dužnika, da li je dovoljno samo kooptiranje ili se traži i sazivanje Skupštine i obaveštenje stečajnog sudije?

Članstvo u Odboru poverilaca ne prestaje po automatizmu gubitkom svojstva poverioca u odnosu na stečajnog dužnika. U ovoj situaciji je neophodno da takvo lice da ostavku, da ga razreši Skupština poverilaca ili stečajni sudija. Kooptiranje je potom moguće izvršiti u skladu sa Zakonom.

Zaključak

Kooptacija člana Odbora poverilaca omogućava jeftinije i fleksibilniji proces popunjavanja slobodne pozicije u Odboru. Nezavisno od sazivanja Skupštine poverilaca, Odbor može da izabere novog člana koji će imati ista prava i obaveze kao i član koga je izabrala Skupština poverilaca. Time se prevazilaze prepreke za sprovođenje stečajnog postupka, i obezbeđuje da organi rade punim kapacitetom tokom čitavog postupka.


[1] Službeni glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 – drugi zakon, 71/2012 – Odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018

ZA VIŠE INFORMACIJA KONTAKTIRAJTE:

Milinko Mijatovic

Milinko Mijatović

Advokat | Viši savetnik

Maja Grbić

Advokatski pripravnik
PODELI PUTEM: