Kako pandemija izazvana korona virusom ubrzano utiče na ljude da sve češće koriste digitalni novac, ali i dok države nervozno posmatraju porast korišćenja kriptovaluta, poput bitkoina ili najavljene Fejsbukove libre, centralne banke širom sveta razvijaju virtuelne verzije svog novca.
Među njima je i Evropska centralna banka, koja je prošlog meseca izašla sa izveštajem o digitalnom evru i započela javnu raspravu o digitalnom evru koji bi, prema početnim pretpostavkama, mogao biti u opticaju za nekoliko godina. Takođe, Udruženje nemačkih banaka prošle godine javno je zatražilo da se kreira digitalni evro koji bi ponudio najbolju dostupnu tehnologiju udovoljavajući potrebama tržišta.
Šta je digitalni evro?
Digitalni evro je alternativno sredstvo plaćanja i kreditiranja, umesto kartica i gotovine, kroz aplikaciju. Razmišljajte o njemu kao o elektronskom novcu koji se čuva u aplikaciji poput novčanika, na vašem telefonu. Evropska centralna banka garantuje da će jedan digitalni evro uvek imati istu vrednost kao i kovanica jednog evra. Ovu vrstu novca ne možete da izgubite jer bi Evropska centralna banka čuvala vaše izveštaje, štiteći vas u slučaju da izgubite telefon ili laptop.
Glava razlika između dosadašnjih kriptovaluta kao što je bitkoin, čija vrednost varira, i čiji su korisnici bili žrtve nedavnih sajber napada, i digitalnog evra, jeste upravo u tome što Evropska centralna banka garantuje njegovu sigurnost.
U korak s digitalnim svetom
Evropska centralna će u narednih šest meseci ozbiljno ispitivati interes javnosti, ali i potencijalne rizike, kako bi sredinom 2021. godine odlučila hoće li lansirati digitalni evro. No, s obzirom na to da Fejsbukova libra dolazi ove godine, teško da će centralne banke to samo posmatrati.
Pravni okviri u Republici Srbiji
Pravno uređenje digitalnog evra u Republici Srbiji bi bilo uvedeno kroz propise o deviznom poslovanju, gde bi se precizirao način njegovog korišćenja. Time bi se sprečio odliv kapitala koji bi nastao ulaganjem u novu valutu, kao i potencijalni poremećaj na domaćem tržištu novca i kapitala.
Kako su dosadašnje kriptovalute bile pogođene brojnim sajber napadima i pranjem novca, banke će morati da unaprede svoje bezbednosne sisteme provere.
Sama definicija digitalnog evra ipak ne bi mogla biti sadržana u novom zakonu o digitalnoj imovini jer dosadašnja definicija digitalne imovine ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima (poput elektronskog novca ili akcija kompanija izlistanih na berzi).
Upitno je da li bi se na digitalni evro mogao primeniti Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma jer on samo svrstava učesnike u kriptovalutnom biznisu kao obveznike koji su dužni da posluju u skladu sa odredbama ovog Zakona.
Svakako je za očekivati da se Narodna banka Srbije maksimalno angažuje kada digitalni evro zaživi jer sama Evropska centralna banka neće autonomno kontrolisati novu valutu van granica EU.
Takođe, u kontekstu pravne regulative digitalnih valuta, centralne banke širom sveta treba pažljivo da idu ka njihovom uvođenju naročito zbog rizika narušavanja sposobnosti banaka da kreditiraju privredu. Javne digitalne valute možda nisu jedini odgovor, smatra guverner Banke Engleske, Endru Bejli (Andrew Bailey), koji ističe da pored javne verzije treba razmotriti i ulogu privatnih digitalnih valuta.
