Bankarska garancija predstavlja vrstu sredstva obezbeđenja kojim banka garantuje izvršenje obaveze od strane njenog klijenta, odnosno nalogodavca garancije, i preuzima obavezu plaćanja ako nalogodavac ne izvrši svoje ugovorne obaveze prema korisniku garancije. Osnovna svrha izdavanja bankarske garancije je da korisniku pruži sigurnost, odnosno da uredi odnose između ugovornih strana ako se dogodi da obaveze ne budu izvršene onako kako je to propisano ugovorom o građenju.
Zanimljivo je napomenuti da se bankarska garancija prvi put pojavljuje šezdesetih godina prošlog veka i to upravo kao sredstvo obezbeđenja ugovora o građenju kada se ugovaralo izvođenje građevinskih radova velike vrednosti. Međutim, danas je primena bankarske garancije izuzetno široka, kako u unutrašnjoj tako i u međunarodnoj trgovini. Kada se radi o poslovima veće vrednosti, bankarska garancija će biti najčešće sredstvo obezbeđenja.
Ugovor o građenju
Ugovor o građenju predstavlja vrstu ugovora o delu kojim se izvođač obavezuje da, prema određenom projektu, u ugovorenom roku, izvrši određene građevinske radove ili izgradi građevinu, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu. Ugovor o građenju jedan je od najsloženijih ugovora i to zbog ekonomske vrednosti, činjenice da izvršenje građevinskih radova obično traje duži vremenski period kao i zbog složenosti ugovorenih radova. Upravo zbog ovih karakteristika, ovaj ugovor generiše visok rizik kako za izvođača, tako i za naručioca, s obzirom na to da u slučaju neizvršenja obaveze suprotne strane, svaka od strana može da pretrpi veliku štetu.
Rizik izvođača radova se ogleda u tome da postoji mogućnost da naručilac ne izvrši svoju obavezu, odnosno da mu po završetku izvođenja radova ne isplati ugovorenu cenu. Sa druge strane, naručilac radova je izložen riziku da izvođač radova neće izvršiti radove uopšte ili da ih neće izvršiti u skladu sa propisima, standardima građevinske struke ili ugovorom. Ovakvo činjenično stanje podstiče ugovorne strane da, prilikom zaključenja ugovora, predvide razne vrste sredstava obezbeđenja kako bi, anticipirajući visinu potencijalne štete koje bi pretrpeli u slučaju neizvršenja ugovornih obaveza suprotne strane, u najvećoj mogućoj meri zaštitile svoje interese.
Zakonska i ugovorna odgovornost izvođača radova
Zakonodavci, takođe, prepoznaju prethodno navedene karakteristike ugovora o građenju kao i javni interes kojim je građenje kao delatnost prožeta, te propisuju posebna pravila o odgovornosti izvođača radova. U skladu sa tim, Zakon o obligacionim odnosima sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovornost izvođača. Pored toga što se na nedostatke građevine shodno primenjuju pravila o nedostacima dela koja su propisana za ugovor o delu, Zakon o obligacionim odnosima posebno uređuje odgovornost izvođača radova za solidnost građevine i to u roku od 10 godina od predaje i prijema radova.
Međutim, odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne pružaju uvek zadovoljavajuću sigurnost naručiocu, zbog čega oni redovno zahtevaju od izvođača da im pruže dodatna sredstva obezbeđenja. Kada se radi o izvođenju radova veće vrednosti, ugovorne strane se najčešće opredeljuju za bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja, naročito onda kada se radi o obezbeđenju avansa (u kojem slučaju je naručilac izloženiji, s obzirom na to da u trenutku isplate avansa nema nikakvu protivčinidbu ili korist).
Postoje situacije kada će se ugovorne strane radije opredeliti za izdavanje menice kao sredstva obezbeđenja s obzirom na to da je izdavanje menice u ugovorima koji se zaključuju radi izvođenja radova manje vrednosti prikladnije, jer u tom slučaju nije ekonomski opravdano zahtevati od izvođača radova da banci plaća visoku naknadu na ime izdavanja bankarske garancije.
Vrste bankarskih garancija koje se izdaju radi obezbeđenja ugovora o građenju
U zavisnosti od rizika koji naručilac radova pokušava da obezbedi razlikujemo:
Ove tri vrste bankarskih garancija se najčešće ugovaraju upravo zbog toga što predstavljaju obezbeđenje od rizika kojima su naručioci radova najviše izloženi, odnosno za koje se pokazalo da se najčešće ostvaruju. Po pravilu se izdaju kao bezuslovne i neopozive garancije na prvi poziv.
Naručilac radova može zahtevati da ugovorom bude određen kreditni rejting banke koja će izdati bankarsku garanciju (po pravilu se zahteva kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 3) ili da je banka prihvatljiva za naručioca. Uobičajeno je da se ovakve garancije izdaju kao neprenosive, odnosno da se za njihov prenos zahteva saglasnost ugovornih strana i emisione banke.
Garancija za dati avans
Garancija za dati avans predstavlja bankarsku garanciju, kojom se banka obavezuje da će korisniku garancije, odnosno naručiocu, isplatiti određeni iznos novca za slučaj da nalogodavac za izdavanje garancije, odnosno izvođač, ne ispuni ugovorenu obavezu za koju je primio avans. Ako je ugovorom o građenju propisana obaveza naručioca da pre izvođenja radova isplati izvođaču određeni iznos na ime avansa, naručilac će najčešće hteti da obezbedi takav iznos. Ova vrsta bankarske garancije omogućava kupcu da povrati u celini avansno plaćanje u slučaju kada izvođač uopšte ne izvrši svoju obavezu, kada je ne izvrši na zadovoljavajući način, kao i onda kada uplaćeni avans nije iskorišćen za namenu određenu ugovorom o građenju.
Garancija za dati avans najčešće glasi na iznos ugovorenog avansa, ali može glasiti i na manji iznos. Naručilac radova će obično zahtevati da rok važnosti ove garancije bude najmanje jednak roku koji je određen za izvršenje ugovora, odnosno konačnog obračuna.
Garancija za dobro izvršenje posla
Izdavanjem garancije za dobro izvršenje posla banka se obavezuje da korisniku garancije, odnosno naručiocu, isplati određenu sumu ako izvođač radova ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze. Visina garantnog iznosa se može odrediti na više načina i to:
- u fiksnom iznosu;
- na iznos od određenog procenta (najčešće 5% ili 10%) od ugovorene vrednosti radova; ili
- određivanjem gornje granice ili maksimalnog iznosa koji će banka biti dužna da isplati.
Najkraći rok važnosti koji se ugovara za garanciju za dobro izvršenje posla je do isteka roka određenog za izvršenje ugovornih obaveza, odnosno izvođenje građevinskih radova, ali često se ugovara da ova garancija važi do proteka određenog perioda nakon tog roka (npr. garancija važi 30 dana nakon proteka roka za završetak gradnje) ili se može ugovoriti da ova garancija važi sve dok izvođač ne izda garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku.
Garancija za otklanjanje nedostataka u garantnom roku
Garancija za otklanjanje nedostataka u garantnom roku predstavlja vrstu bankarske garancije kojom se banka obavezuje korisniku garancije, odnosno naručiocu, da će isplatiti moguće odštetne zahteve ako izvedeni radovi budu imali nedostatke koje izvođač radova ne otkloni na zahtev naručioca. U zavisnosti od namera ugovornih strana i vrednosti izvedenih radova, garantni rok može da traje od 12 meseci sve do 10 godina. Ako je ugovorom propisano obavezno davanje garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, a izvođač radova ne obezbedi ovu garanciju, naručilac ima pravo da naplati bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. Naime, ove dve vrste bankarskih garancija su povezane jer se obično ugovara da naručilac vraća garanciju za dobro izvršenje posla izvođaču tek pošto mu izvođač preda garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom periodu.
Kod garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, visina garantnog iznosa se obično ugovara u određenom procentu (najčešće 5% ili 10%) od ugovorene vrednosti radova.
Zaključak
Imajući u vidu prethodno navedeno, bankarska garancija uvek predstavlja jedno od najpoželjnijih i najsigurnijih sredstava obezbeđenja za naručioca. Bankarske garancije naručiocu radova omogućavaju brzu, laku i sigurnu naplatu onda kada izvođač ne izvrši obaveze koje je preuzeo ugovorom o građenju. Sa druge strane, za izvođača bankarske garancije predstavljaju skupo sredstvo obezbeđenja, jer cena koju plaćaju emisionoj banci za izdavanje bankarske garancije iznosi oko 2-3% od odobrenog iznosa garancije na godišnjem nivou. Međutim, za naručioce, neugovaranje bankarske garancije po pravilu je deal breaker kada se radi o izvođenja radova velike vrednosti.
