Kako se usled pandemije COVID-19 digitalizacija društva i poslovanja ubrzala, važno mesto u njoj ima i digitalna imovina. Nacrt Zakona o digitalnoj imovini („Nacrt“) predstavlja iskorak ka razvoju digitalnih tehnologija i konkurentnosti srpske privrede na globalnoj mapi. Na ovaj način se ujedno šalje signal da je Srbija zemlja u kojoj je prepoznata digitalna imovina gde se njom može zakonito poslovati.
Šta privredi donosi novi Nacrt?
Zakonodavac definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu se vrši jasno razgraničenje digitalne imovine koja ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima (poput elektronskog novca ili akcija kompanija izlistanih na berzi), što je u skladu sa uporednom pravnom praksom.
Nacrt određuje Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti kao regulatorne i nadzorne organe u budućoj primeni zakona.
Dalje, Nacrt definiše virtuelnu valutu kao vrstu digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednosti ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti. Virtuelna valuta nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica mogu koristiti kao sredstvo razmene i ona se može kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Olakšica u pogledu prikupljanja kapitala kako za postojeće tako i za nove kompanije je mogućnost inicijalne ponude digitalne imovine, što znači da će svaka novoosnovana kompanija u Srbiji moći da, u skladu sa zakonom, prikuplja kapital izdavanjem digitalnih tokena.
Imajući to u vidu, Nacrt predstavlja i digitalni token, kojeg određuje kao vrstu digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.
Naime, na ovaj način pod digitalni token se mogu podvesti i hartije od vrednosti poput akcija ili obveznica čime se otvaraju vrata tokenizovanja finansijskih instrumenata.
Kriptovalute nemaju pravni status novca ili valute
Kako je sam postupak za izdavanje pojednostavljen, ipak zakonodavac predviđa izuzetak kod izdavanja i sekundarnog trgovanja digitalnom imovinom koja ima odlike finansijskog instrumenta, ali koja nema odlike akcija, niti je zamenjiva za akcije, koju izdaje jedan izdavalac, a čija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3 miliona evra tokom perioda od 12 meseci. Takođe Nacrt propisuje uslove da se sekundarno trgovanje mora obavljati preko organizatora platforme, koji ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Virtuelne valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već moraju prethodno da se konvertuju u novac i unesu kao novčani ulog, dok će nenovčani ulozi u privredno društvo moći da budu digitalni tokeni koji se ne odnose na pružanje usluga ili vršenje poslovnih aktivnosti.
Novinu predstavlja i uvođenje whitepaper instituta kojeg Nacrt definiše kao dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu odluku zasnovanu na informacijama dobijenim iz ovog dokumenta.
Nacrt posebno naglašava da svi podaci sadržani u whitepaper dokumentu moraju biti tačni, potpuni i jasni, te da ne smeju navoditi na pogrešan zaključak. Dodatno, propisano je i obavezno odobrenje nadzornih organa bez koga osim u zakonom propisanim slučajevima nije moguće sprovoditi inicijalnu ponudu digitalne imovine.
Kako je inicijalna ponuda digitalne imovine samo početak trgovine digitalnim tokenima, Nacrt reguliše i uslove za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji, da bi dobili dozvolu nadzornog organa, moraju imati pravnu formu privrednog društva kao i uslove minimalnog osnivačkog kapitala koji varira od 20.000 evra do 125.000 evra.
Značajnu novinu predstavlja i zabrana razmene i zloupotrebe insajderskih informacija, zabrana manipulacija na tržištu kao i obaveza pružalaca usluga da iste prijave nadzornom organu u slučaju opravdane sumnje. Za kršenje odredbi Nacrt propisuje kaznu zatvora do 5 godina uz novčanu kaznu.
Ove odredbe imaju za cilj da spreče veoma učestalu pojavu zloupotreba u prošlosti kada su pojedinci koristili „rupe u zakonu“ i uspevali da nekažnjeno prevare veliki broj investitora, što je za posledicu imalo narušavanje poverenja u tržište i usporavanje napretka industrije u celini.
Izjednačavanje digitalne imovine sa ostalim oblicima imovine predstavlja i mogućnost konstituisanja založnog prava koje se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Značajno je napomenuti da Nacrt propisuje obavezu pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom da preduzimaju radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Olakšica je da će pružaoci od sada moći da vrše identifikaciju korisnika usluga korišćenjem sredstava elektronske komunikacije, što će znatno olakšati proces identifikacije, a posledično dovesti i do povećanja broja korisnika.
Nakon usvajanja, pružaoci usluga imaće 6 meseci da se prilagode novim propisima
U slučaju usvajanja Nacrta, Zakon stupa na snagu šest meseci nakon njegovog donošenja kako bi se ostavilo dovoljno vremena pružaocima usluga povezanih sa digitalnom imovinom da usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama Zakona. Predviđeno je da podzakonski akti budu doneti u roku od 3 meseca od stupanja na snagu Zakona.
Takođe ostaje da svaki nadzorni organ donese podzakonske akte iz delokruga koji je uređen Nacrtom. Narodna banka Srbije u delu koji se tiče virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, a Komisija za hartije od vrednosti u delu koji se tiče digitalnih tokena kao vrste digitalne imovine.
Umesto zaključka
Nacrt nedvosmisleno predstavlja podršku zakonodavca novim tehnologijama, i želju da Srbija što pre uđe u tok digitalnih investicija.
Za sada ostaje dilema vezana za podzakonske akte i pitanje njihovog praktičnog opsega, budući da bi oni trebalo detaljno da regulišu pojedine institute iz Nacrta zakona. Bilo bi dobro da se prilikom njihove izrade imaju u vidu relevantni strani propisi, kao i da se u sam proces uključe domaće kompanije i startap zajednica, kako bi se našao pravi balans koji bi podstakao dalji razvoj digitalne imovine.
