Kamata kao glavno potraživanje

U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima (“ZOO”) dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnog duga, i zakonsku zateznu kamatu.

Dakle, pravo poverioca na zateznu kamatu izvire neposredno iz zakona, a kako se u konkretnom slučaju radi o imperativnoj normi, ovo pravo poverioca se ne može posebno ugovarati. Pošto se radi o imperativnoj normi, ni propuštanje da se uz glavni dug potražuje i zakonska zatezna kamata, ne znači odricanje poverioca od tog prava.

Zatezna kamata se duguje kada dužnik zadocni odnosno zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze, pa tako zakonska zatezna kamata na neki način predstavlja sankciju za zakašnjenje u ispunjenju novčane obligacije, i suštinski predstavlja obavezu dužnika da plati naknadu poveriocu za korišćenje novca poverioca nakon dospeća duga. Napred navedeno znači da poverilac ostvaruje pravo na zateznu kamatu i onda kada ne trpi bilo kakvu štetu, ali je često efekat zatezne kamate ipak takav da se njome pokrivaju gubici koje je poverilac ostvario usled inflatorne štete.

Zatezna kamata teče sve dok postoji glavna obaveza, ali iako predstavlja akcesorno pravo koje prati glavno potraživanje, ona se ipak ne gasi izmirenjem glavnice duga, odnosno ne može da nestane, već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utužiti kao tzv. “uglavničena kamata” (osim u slučaju isticanja zastare glavne obaveze, kada postaje prirodna obligacija koja ne može da se naplati prinudnim putem).

Uglavničena i procesna kamata

Pod kojim uslovima zatezna kamata može imati status glavnog potraživanja, te da li se na iznos neisplaćene kamate može obračunati nova zatezna kamata i od kog momenta je moguće potraživati takvu kamatu?

Da bi zatezna kamata mogla da bude samostalno utuživa, potrebno je da je pre toga glavnica duga za koji se kamata vezuje izmirena u celosti. Dakle, ukoliko glavnica duga nije izmirena u celosti, a poverilac podnese tužbu radi naplate samo zatezne kamate, a ne i glavnice duga, takva tužba bi bila odbačena kao nedozvoljena. Razlog za to je akcesornost zatezne kamate koja, procesno gledano, prati sudbinu glavnog potraživanja, pa ukoliko glavno potraživanje nije predmet tužbe, naš zakonodavac ne dozvoljava da zatezna kamata kao akcesorno pravo bude samostalno utužena.

Međutim, u situaciji kada dužnik izmiri glavnicu duga, ali ne izmiri zateznu kamatu obračunatu na glavnicu duga, zatezna kamata prelazi iz akcesornog prava u glavno potraživanje (jer se tačno zna početak i kraj njenog obračuna), glavniči se, i može da bude samostalno utuživa. 

Članom 279. stavom 1. ZOO propisano je da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kada je to zakonom predviđeno.

Dakle, u našem pravu zakonodavac zabranjuje naplatu kamate na dospele i neisplaćene kamate odnosno “kamatu-na-kamatu” ili anatocizam. Anatocizam je od najdavnijih vremena zabranjen iz razloga što predstavlja pogodan teren za zaključivanje zelenaških ugovora, koji su po našem pravu ništavi ugovori. Svaka odredba u ugovoru kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći nova kamata, ukoliko ne bude isplaćena, bila bi ništava. Izuzetak od pravila je ugovorna kamata, i to samo kada se radi o kreditnom poslovanju banaka i drugih bankarskih organizacija, u kojem slučaju je dozvoljeno da će na ugovornu kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći zatezna kamata, ako ugovorna kamata ne bude isplaćena.

S druge strane, zakonodavac je u članu 279. Stav 2. ZOO propisao da na iznos neisplaćene kamate se može zahtevati zatezna kamata, i to od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu, odnosno od dana podnošenje tužbe do konačne isplate.

Dakle, u skladu sa navedenim odredbama ZOO, procesna zatezna kamata na iznos neisplaćene dospele zatezne kamate može da se zahteva tek kada prestane glavno novčano potraživanje iz kog ta kamata proizlazi, odnosno tek kada se zatezna kamata obračunata na glavni dug uglavniči. Drugim rečima, tek po isplati glavnog duga, stiču se uslovi da se izvrši obračun zatezne kamate i njeno uglavničenje i utuženje kao glavnog duga na koju bi se mogla tražiti i zatezna kamata od dana utuženja do konačne isplate, te se takva zatezna kamata naziva “procesna kamata”.

Brojne su odluke naših sudova koje govore u prilog navedenom, te kao jednu navodimo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 3974/2016 od 17. novembra 2016. godine gde je sud zauzeo stav da:

Procesna zatezna kamata na iznos neisplaćene dospele zatezne kamate može se zahtevati tek nakon prestanka glavnog novčanog potraživanja iz kojeg ona proizilazi.

Dakle, uglavničena kamata jeste kamata koja se pripisuje glavnici duga i koja ima svojstvo glavnog duga, te stoga i može posebno da se utuži, te se na istu može obračunati procesna kamata počev od momenta podnošenja tužbe pa do konačne isplate.

Isto tako Vrhovni kasacioni sud je stava da tužba kojom se potražuje kamata kao glavno potraživanje, u situaciji kada je dužnik ranije isplatio glavnicu, nije neuredna ako poverilac (tužilac) u tužbenom zahtevu traži kamatu, označavajući visinu glavnice i period od kog smatra da se dužnik nalazi u docnji (presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 330/2011 od 18.1.2012. godine).

Rok zastarelosti potraživanja zatezne kamate, odnosno uglavničene kamate

Članom 372. stavom 1. propisano je da povremena davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima (povremena potraživanja), bez obzira da li se radi o sporednim povremenim potraživanjima kao što je potraživanje kamate, zastarevaju u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Dakle, ukoliko dužnik padne u docnju sa isplatom glavnog duga, zatezna kamata kao akcesorno pravo može da se potražuje u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

Naravno, ukoliko zastari glavno potraživanje, zastarelosti podležu i sporedna potraživanja kao što je npr. potraživanje plodova, ugovorne kazne, kamate. Dakle, zastarelošću glavnog duga, zastareva i kamata kao akcesorno potraživanje, pa se tako ista više ne može potraživati sudskim putem.

Međutim, postavlja se pitanje roka zastarelosti potraživanja uglavničene kamate u slučaju da glavni dug nije prestao zastarelošću, već npr. ispunjenjem glavnog duga ili na neki drugi način. Dakle, u kom roku se može potraživati „uglavničena kamata“?

Prestankom glavnog potraživanja na bilo koji zakonom propisan način (osim zastarelošću) i bez obzira na rok zastarelosti koji važi za glavno potraživanje, potraživanje uglavničene kamate, koja i dalje ima karakter povremenog potraživanja, zastareva u roku od 3 godine, računajući rok od momenta prestanka glavnog potraživanja, odnosno najčešće od momenta isplate glavnog duga, kao momenta gašenja glavne obaveze.

S druge strane, postavlja se pitanje zastarelosti u pogledu perioda na koji se „uglavničena kamata“ obračunava.

Naime, potrebno je razlikovati zastarelost perioda obračuna „uglavničene kamate“, od zastarelosti samog potraživanja „uglavničene kamate“.

Da bi stvar bila jasnija, daćemo primer iz naše sudske prakse.

Jedan naš klijent zaključio je ugovor o jemstvu 2011. godine, te je tokom perioda od 2013. do 2016. godine platio umesto glavnog dužnika iznos od oko 4 miliona evra.

Godine 2017. podneli smo tužbu radi utvrđenja ništavosti kako ugovora iz glavnog posla, tako i ugovora o jemstvu, te tražili vraćanje glavnice, tj. datog po ugovoru o jemstvu, s tim što nismo tražili isplatu zatezne kamate na iznos glavnice.

Spor je pravnosnažno rešen u korist našeg klijenta, dužnik je po presudi platio glavnicu duga, te smo ove godine podneli tužbu radi isplate „uglavničene kamate“, tj. kamate obračunate na glavnicu duga. Period obračuna zatezne kamate bio je počev od 2013. godine pa do 2021. godine kada je vraćeno sve ono što je stečeno po osnovu ništavog ugovora.  

U ovoj drugoj parnici postavilo se pitanje zastarelosti potraživanja po osnovu „uglavničene kamate“, gde tuženi tvrdi da je ovo potraživanje zastarelo.

Pošto se kod ništavosti ugovora u pogledu posledica ništavosti na vraćanje kamate, plodova i slično primenjuju odredbe ZOO o sticanju bez osnova (zakonska je praznina jer član 104. ZOO ne govori ništa o vraćanju kamate i plodova), a kako nije predviđen poseban rok zastarelosti za vraćanje stečenog bez osnova, u tom slučaju primenjuje se opšti rok zastarelosti od 10 godina.

Dalje, s obzirom na to da je članom 214. ZOO propisano da, kada se vraća ono što je stečeno bez osnova, mora da se plati zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva, onda pitanje zastarelosti potraživanja u pogledu „uglavničene kamate“ zavisi kako od nesavesnosti dužnika prilikom zaključenja pravnog posla, tako i od perioda za koji se zatezna kamata glavniči.

Postavlja se pitanje za koji period može da se uglavniči kamata. Pošto se radi o potraživanju koje se analogno izjednačava sa stečenim bez osnova, period za koji može da se uglavniči kamata jeste period od 10 godina unazad računato od dana isplate glavnice duga, a shodno odredbama ZOO u pogledu opšteg roka zastarelosti. Dakle, ako bi glavni dug po presudi bio plaćen 11. jula 2022. godine, a tuženi je bio nesavesna strana i tužilac sa davanjima po ništavom pravnom poslu počeo npr. 2009. godine, to znači da bi se iznosi na ime „uglavničene kamate“ pre 11. jula 2012. godine smatrali zastarelim potraživanjem, i sud bi u tom delu odbio tužbeni zahtev.

Da rezimiramo, kada se radi o „uglavničenoj kamati“ trebalo bi voditi računa o sledećim pitanjima:

  1. Za koji period može da se uglavniči kamata?
  • Ukoliko je tuženi bio nesavesna ugovorna strana, period uglavničenja kamate je 10 godina unazad od dana isplate glavnice duga.
  • Ukoliko je tuženi bio savesna ugovorna strana, period uglavničenja kamate je period počev od dana podnošenja tužbe radi vraćanja glavnice pa do isplate glavnice duga.
  1. U kom periodu tako uglavničena kamata može da se potražuje da ne bi došlo do zastare?
  • Tri godine od dana isplate glavnice duga.

Dakle, ukoliko dužnik isplati glavni dug, poverilac će u roku od tri godine od dana prestanka glavne obaveze odnosno isplate glavnog duga morati da sudskim putem potražuje iznos kamate (uglavničene), inače će ovo pravo zastariti. Pored toga, poverilac će imati pravo da potražuje i procesnu kamatu na iznos „uglavničene kamate“, i to počev od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate.

ZA VIŠE INFORMACIJA KONTAKTIRAJTE:

Milinko Mijatovic

Milinko Mijatović

Advokat | Viši savetnik

Maja Grbić

Advokatski pripravnik
PODELI PUTEM: