Kompenzacija u iznosu od 60% do 120% od osnovne minimalne neto zarade tokom još dva meseca, odlaganje plaćanja poreskih obaveza i doprinosa za još jedan mesec
U cilju ublažavanja ekonomskih posledica izazvanih epidemijom COVID-19, Vlada Republike Srbije (“Vlada”) je 30. jula 2020. godine usvojila Zaključak 05 br. 401-6052/2020 u vezi sa direktnim davanjima i fiskalnim olakšicama za privredni sektor, koji se odnosi na drugi paket finansijske pomoći za privredu (Zaključak [1]).
Vlada Srbije je praktično produžila paket mera prvobitno odobren srpskoj privredi Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, od 10. aprila 2020. godine (Uredba [2]).
Zaključak se, u svojih 14 stavova, pretežno oslanja na Uredbu. Kao što se navodi u stavu 11, prava na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije i na odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, gubitak prava i način korišćenja i isplate zaposlenima sredstava dobijenih po osnovu direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije, kako je definisano u Uredbi, primenjivaće se u skladu sa Zaključkom.
Primetno je da Zaključak zadržava diferencijaciju pravila primenjivih na mala i srednja preduzeća i preduzetnike na jednoj strani, odnosno velike privredne subjekte[3] , na drugoj. Ono što je novo, međutim, u Zaključku se takođe pravi razlika između privrednih subjekata koji su već koristili pomoć i novih privrednih subjekata koji su tek osnovani ili su stekli status obveznika PDV-a u periodu između 16. marta i 20. jula 2020. godine (“Novi privredni subjekti”).
Kao što je to bio slučaj sa Uredbom, kako bi mogli da koriste pomoć, privredni subjekti imaju obavezu da ne smanje broj zaposlenih za više od 10% u roku od tri meseca od poslednje isplate direktnog davanja. U Zaključku se, međutim, jasno navodi da se zaposleni na određeno vreme, koji su ugovor o radu zaključili pre 15. marta 2020. godine sa istekom tokom posmatranog perioda, neće računati u ovih 10% zaposlenih.
Zaključak takođe predviđa dve vrste finansijske pomoći – dodatna davanja zaposlenima, odnosno odlaganje poreskih obaveza.
a) Dodatna direktna davanja zaposlenima
U principu, svi privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da imaju koristi od dodatnih direktnih davanja, ali se u Zaključku propisuju različiti preduslovi za isplatu direktnih davanja, u zavisnosti od toga o kojoj vrsti privrednog subjekta se radi. U tom pogledu, Vlada predviđa sledeće kategorije:
- Privredni subjekti u privatnom sektoru[4], izuzev pravnih lica koja su razvrstana kao velika pravna lica, koji su iskoristili pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije čija isplata dospeva u julu 2020. godine;
- Veliki privredni subjekti, klasifikovani kao takvi prema finansijskim izveštajima za 2018. godinu, koji su koristili davanja iz budžeta Republike Srbije i nisu izgubili to pravo;
- Privredni subjekti koji ne spadaju u grupe iz tačaka 1 i 2, i koji ispunjavaju uslove za direktna davanja iz budžeta Republike Srbije u skladu sa Uredbom, uključujući Nove privredne subjekte;
- Novoregistrovani preduzetnici i preduzetnici koji ne podnose PPP-PD obrazac.
Razlika među gore nabrojanim grupama privrednih subjekata je značajna u kontekstu polaganja prava na direktna davanja. Primera radi, mala i srednja preduzeća koja su imala pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom imaju pravo na dve mesečne isplate direktnih davanja u iznosu od 60% direktnih davanja koja su im uplaćena u julu 2020. godine. Veliki privredni subjekti imaju pravo na direktna davanja u iznosu od 50% od osnovne minimalne neto zarade (15.183,52 RSD) pomnoženo brojem zaposlenih, pod uslovom da podnesu Obrazac SL za jun i jul 2020. godine najkasnije do 15. avgusta 2020. godine. Privredni subjekti iz stava 3 ostvaruju pravo na direktna davanja u iznosu od 120% od osnovne minimalne neto zarade isplaćene za mart 2020. godine, tj. 36.440,45 RSD, po zaposlenom, pod uslovom da podnesu PPD-PD obrazac za avgust 2020. godine najkasnije do 15. septembra 2020. godine. Na kraju, novoregistrovani preduzetnici i preduzetnici koji ne podnose PPP-PD obrazac takođe imaju pravo na direktna davanja u iznosu od 120% od osnovne minimalne neto zarade, tj. 36.440,45 RSD.
Zaključak precizno definiše načine plaćanja doprinosa, poseban status isplaćenih sredstava, i reguliše vremensko ograničenje za korišćenje prebačenih sredstava. S tim u vezi, kao što je to bio slučaj u Uredbi, Zaključak predviđa da dodatna direktna davanja budu uplaćena na posebne namenske COVID-19 račune poslodavaca, koji su već bili otvoreni u okviru prvog programa finansijske pomoći države. Ovi računi biće korišćeni samo za isplatu zarada i naknade zarada zaposlenima. Ova sredstva izuzeta su iz prinudne naplate.
Privrednim subjektima koji do sada nisu koristili finansijsku pomoć države biće otvoreni namenski bankovni računi za isplatu direktnih davanja.
Privredni subjekti su dužni da primljena sredstva iskoriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine. Sredstva neiskorišćena u tom roku biće putem namenskog računa vraćena u budžet Republike Srbije.
b) Fiskalne pogodnosti – odlaganje dospeća određenih javnih prihoda
Mere u pogledu fiskalnih olakšica obuhvataju pravo na odlaganje:
- Poreza i doprinosa na zarade, kao i naknade zarade;
- Poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika;
- Poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti.
Međutim, za razliku od Uredbe, Zaključak ne predviđa mogućnost dodatnog odlaganja akontacije poreza na prihod.
Odlaganje plaćanja javnih obaveza dospelih u avgustu/septembru 2020. godine
Privredni subjekti iz tačaka 1 i 2 iznad imaju pravo na odlaganje obaveza plaćanja poreza i doprinosa na zarade, naknade zarada i lične zarade, koje dospevaju u avgustu, do 5. januara 2021. godine.
Preduslov za ostvarivanje ovog prava jeste podnošenje PPP-PD obrasca za računovodstveni period avgust 2020. godine, u kome u polju 1.4 – datum plaćanja stoji 5. januar 2021. godine.
Akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika paušalaca (koji ostvaruju pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije), koja dospeva za plaćanje u avgustu 2020. godine, odlaže se do 5. januara 2021. godine.
Akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za privredne subjekte iz grupe u tački 1 iznad (privredni subjekti koji ostvaruju pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije), koja po zakonu dospeva za plaćanje u avgustu 2020. godine, izuzev za preduzetnike paušalce, odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.
Porezi i doprinosi na zarade, naknade zarada i lične zarade koje plaćaju privredni subjekti iz grupe u tački 3 iznad (privredni subjekti koji nisu iskoristili prvi paket pomoći) za računovodstveni period avgust 2020. godine, kao i akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika paušalaca spomenutih u tačkama 3 i 4 iznad (privredni subjekti koji nisu iskoristili prvi paket pomoći i novoregistrovani preduzetnici, koji ne podnose PPP-PD obrazac), koja po zakonu dospeva za plaćanje u septembru 2020. godine, dospevaju 5. januara 2021. godine. Dospelost akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti privrednih subjekata spomenutih u tačkama 3 i 4 iznad (privredni subjekti koji nisu iskoristili prvi paket pomoći i novoregistrovani preduzetnici, koji ne podnose PPP-PD obrazac), koja po zakonu dospeva za plaćanje u septembru 2020. godine, izuzev za preduzetnike paušalce, odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.
[1] Službeni glasnik RS, br. 104/2020
[2] Službeni glasnik RS, br. 54/20
[3] Član 6, Stav 1 Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2019) definiše da se pravna lica I preduzetnici, u kontekstu ovog zakona, klasifikuju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica.
[4] Sva pravna lica koja nisu na Spisku korisnika javnih sredstava utvrđenom u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava (“Službeni glasnik RS”, br. 93/19) – rezidentna pravna lica u kontekstu zakona koji reguliše oporezivanje profita privrednih društava; – rezidentni preduzetnici (preduzetnici, paušalci, poljoprivrednici i ostali preduzetnici, u kontekstu zakona koji reguliše oporezivanje ličnog dohotka); i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.
